Prisustvao sam svečanom otvaranju kompanija Mühlbauer u Banjaluci bavi se proizvodnjom poluprovodnika, preciznih dijelova u mehanici i proizvodnjom biometrijskih dokumenta i mašina na kojima se proizvode ti dokumenti. Rješenja ove kompanije trenutno su među najmodernijim u svijetu.

Nakon ozbiljnog fokusa na novim platformama prethodnih mjeseci, vrijeme je za vraćanje osnovama. Ubuntu 13.04, kodnog imena Raring Ringtail spreman je za preuzimanje i probanje, a radi se o mahom iterativnom izdanju sa nekoliko pravih novina.

Softversko osvježenje se podrazumjeva, Ubuntu 13.04 baziran je na Linuxu 3.8.8, a Unity (Ubuntuovo grafičko okruženje) stiže u verziji 7. Novi Unity trebalo bi da donese unapređenja u performansama između ostalog zahvaljujući i lekcijama naučenim na sistemima sa manjkom resursa sa kojima je Ubuntu aktivno eksperimentisao prethodnih mjeseci.

U ponudi je Englesko-Srpsko-Engleski, Nemačko-Srpsko-Nemački i Englesko-Nemačko-Engleski rečnik. Ovo nisu 3 odvojena rečnika, ovo je jedan softverski paket koji raspolaže fondom od blizu 500.000 reči, fraza i izraza. Pokriva opšte oblasti, informatiku, tehniku (petrohemiju, mašinstvo, elektrotehniku, građevinarstvo, hemiju, fiziku i dr), medicinu i ekonomiju.

Osnovni cilj ovog rečnika je da se na što brži i jednostavniji način dobije korektan prevod reči ili teksta. Nije Vam potrebna internet veza.

Program namenjen za sve uzraste počevči od đaka osnovnih i srednjih škola, pogodan je kako za studente tako i za poslovne ljude. Program je pisan u Microsoft Access-u i prilagođen je svim hardverskim zahtjevima.

Profesori sa univerziteta u Madisonu u Wisconsinu naučno su potvrdili kako je uticaj negativnih komentara na ostale korisnike i čitaoce daleko veći nego što mislimo. Odaberite bilo koju vijest na nekom portalu, temu na nekom forumu ili neki status na Facebooku, a zatim pogledajte komentare ispod tih tekstova. Sigurno vam neće trebati puno vremena da naletite na komentare poput: 'Ko je budala koja je napisala ovaj tekst?', 'Baš me zanima koliko novca smo platili za ovu budalaštinu!', 'Žalosno je da ove idiote neko plaća!' I tako unedogled možete čitati listu uvreda i negativnog promišljanja čitalaca nezavisno o temi o kojoj se piše.

Zanimljivo je da se u komentarima često više mogu pročitati mišljenja o autoru, nerijetko vrlo uvredljiva ili negativno razmišljanje o nečem drugom, a najmanje o temi o kojoj se u tekstu govori. Ako sumnjate u to i smatrate da su negativni i prostački komentatori ispod tekstova u manjini, nedavno je čak i naučno potvrđeno kako je uticaj takvih komentara na ostale korisnike i čitaoce daleko veći nego što mislimo.

Curenje povjerljivih podataka – bilo slučajno ili namjerno – može imati ozbiljne posljedice za bilo koju kompaniju, a u pojednim slučajevima može izazvati čak i poslovni kolaps. Rezultati istraživanja koje je sprovela marketinška agencija IDC u decembru 2012. godine ukazuju na to da mnoge kompanije prepoznaju težinu problema – 41 odsto kompanija istinski su zabrinute za moguće curenje podataka i naveli su preventivu kao osnovni cilj. Prema agenciji IDC, enkripcija je jedan od najefektnijih i najpouzdanijih zaštitnih alatki – postaje sve popularnije.

Mnoštvo korisnika, posebno novopridošlih te onih koji se ne snalaze ili pak ne mare za otvoreni kôd, često priča kako treba standardizovati desktop Linux – uvesti jedan tip paketa, jedan desktop, jedan određen način rada itd.

Mobile Raptorov bloger, Robin Lim, kaže korisnicima – slobodno zaboravite, to se neće dogoditi. I zaista, Robin je u pravu. To se neće dogoditi i korisnici mogu slobodno zaboraviti na tu ideju.

Neki će reći kako je, da bi se standardizacija dogodila, potrebno izbaciti riječ Linux te distribucije nazivati samo vlastitim imenima, npr. RedHat, Debian, Fedora, Maegia, OpenSuse, Ubuntu i kako se već sve ne zovu.

Ali, takva nomenklatura dovela bi samo do većega zbunjivanja i definitivnog udaljavanja od standardizacije. Neki su već pokušali zanijekati Linux u imenu, a ako vas zanima zašto, tada vam preporučujem kolumnu Dietricha Schmitza, Linux advocates: http://www.linuxadvocates.com/2013/04/the-linux-inside-stigma.html.

Sajam CeBIT, vodeći događaj svjetske digitalne privrede, ove godine je podigao ljestvicu još više: “U prvom planu je bilo poslovanje na međunarodnom nivou,” izjavio je Frank Peršman (Pörschmann), član upravnog odbora Deutsche Messe Hannover zadužen za CeBIT, na konferenciji za štampu povodom zatvaranja sajma u subotu. “Porast broja stručnih posjetilaca na čak 84 posto, učešće preko 120 zemalja i veliki broj donosilaca odluka iz oblasti IT i direktora nabavke učinili su da CeBIT 2013. bude najbolji u posljednjih nekoliko godina. Tokom proteklih pet dana u Hanoveru se sve okretalo oko međunarodnih poslova i povezivanja.”

Značaj Interenta je ogroman i sve više ljudi koristi njegov potencijal. Interenet je novo tržište na kojem biznisi mogu značajno da povećaju uspjeh.

Posljednje statistike pokazuju da 57% malih i srednjih preduzeća nemaju svoju web stranicu, dok sa druge strane 83% biznisa traži proizvođače i partnere putem Intereneta.

Međutim lokalnim biznisima nije lako da budu prisutni na Interentu zbog dva osnovna razloga:

Šta je Evernote?

To je softver pomoću koga ćete lako zapamtiti stvari velike i male od poslovnih aktivnosti do svakodnevice koristeći svoj računar, telefon, tablet ili putem weba.

1. Neka sve bude sinkronizovano

Uz Evernote, sve svoje bilješke, fajlove, foldere i slike su dostupne na svakom uređaju ili računaru koje koristite.

2. Sjetite se stvari koje vam se sviđaju

Sačuvaj sve uzbudljivo što se upravo dešava online ili u stvarnom svijetu. Snimite sliku, snimiti zvuk i sačuvajte ga.

"Ma nije to ništa, mogu da prestanem kad hoću...",
da bi se kasnije nafurao na 40 sati interneta nedeljno...
Razvoj zavisnosti od Interneta je posljedica svjetske kompjuterske i Internet revolucije. Ako neko provede na Internetu više od 38 sati nedeljno, odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je već postao zavisnik. Na posljednjim kongresima psihijatara, pored ostalog, razmatrani su ozbiljno i aspekti uvođenja novih entiteta Zavisnosti od Interneta kao dijagnostičkih kategirija u ICD-11, uz zaključke da su ove vrste zavisnosti u porastu.

Definicija: Zavisnost od Interneta je psihijatrijski poremećaj sa snažnim negativnim posljedicama na psiho-socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti.

Uslov za prijavljivanje sajta:
CMS Joomla na teritoriji Republike Srpske.
Predložite sajt

1. Dejan Majkić Spot: http://www.majkic.net/
2. Republička uprava za inspekcijske poslove: http://www.inspektorat.vladars.net
3. Banjalučki info portal: http://www.banjalukalive.com/
4. Fokus Dnevne Novine: http://www.fokus.ba/
5. Nezavisni univerzitet Banjaluka: http://www.nubl.org/
6. Arni centar: http://www.bicombih.com/
7. PROSTORs časopis za arhitekturu i građevinarstvo: http://prostors.org/
8. Poljoprivredna škola Banja Luka: http://www.poljskolabl.rs.ba
9. Centar "Zaštiti me" Banja Luka: http://www.zastitime.info
10. Autoprevoz Gradiška: http://www.autoprevoz-gradiska.com/
11. Udruženje žena Duga: http://www.etnosuveniri.com/
12. Nada Software: http://www.nada.rs.ba/
13. OGO Sense: http://www.ogosense.com
14. JP Zavod za udžbenike i nastavna sredstva a.d. Istočno Sarajevo http://www.zunsrs.com
15. Autokuća Promotors Banjaluka: http://www.promotors-co.com/
16. Ekskluzivni distributer vode „Vivia“ putem dispanzera za vodu: http://aquatim.net/
17. Veterinarski Institut Republike Srpske "Dr Vaso Butozan" : http://www.virsvb.com
18. Naučno-stručni časopis "FINRAR": http://finrar-casopis.org/
19. Republički hidrometeorološki zavod: http://www.rhmzrs.com/
20. Elnos Bl d.o.o.: http://www.elnosbl.com/
21. Auto Stil d.o.o.: http://auto-stil.ba/
22. Univerzitet za poslovne studije Banja Luka: http://univerzitetps.com/
23. Helsinški odbor građana Banja Luka: http://www.hcabl.org/
24. Banjaluka Travel: http://www.banjalukatravel.com
25. Srpska demokratska stranka: http://www.sdsrs.com/
26. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva a.d. Istočno Sarajevo: http://www.zunsrs.com
27. Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske: http://www.zdravstvo-srpske.org/
28. Televizija Kanal 3 Prnjavor: http://www.tvk3.info/
29. Banjalučka pivara:  http://www.banjaluckapivara.com/srp/
30. Nektar pivo portal: http://www.nektarpivo.com/
31. UNO RADIO Banja Luka: http://www.unoradiobl.com/
32. Sineks auto kablovi - Čelinac, Banja Luka: http://www.sinexkablovi.com/
33. Autoklime Banjaluka: http://www.autoklime-bl.com/
34. Partija demokratskog progresa Banja Luka: http://www.pdpbl.org/
35. LANACO informacione tehnologije: http://www.lanaco.com/
36. Višegrad info: http://www.visegrad24.info/
37. Jedinica za koordinaciju projekata - Ministarstvo zdravlja: http://www.pcuhealth.org/
38. Dušanka Majkić personalni veb sajt: http://www.dusanka.majkic.net/
39. Branislav Borenović blog: http://branislavborenovic.com/
40. Demokratski narodni savez: http://www.dnsrs.org/
41. Dječije pozorište Republike Srpske: http://www.djecijepozoristers.ba
42. Media Market - Uvoz, prodaja i servis novih i polovnih računara, računarske opreme i fiskalnih uređaja: http://www.mediamarket.ba/
43. Banjaluka ATP Challenger tennis tournament: http://www.banjaluka-challenger.com/
44. ARS Tours - Turistička agencija RS, BiH: http://www.ars-tours.com
45. Turistička agencija Unis//Tours Banjaluka: http://www.unistours.com/
46. …

So you’re browsing through your favorite website and found a site that uses a font you love. You want that font too, (and must be as quickly as possible!)… so how do we go about finding out what that font is called? Sounds familiar? Yes… we’ve all been there before!

One easy option is to simply email the webmaster and ask for the name of the font and where to get it.

This can take some time and not all webmasters will reply. So, I’ve decided to compile a list of free online tools to speed up the identification process.