Praznici su pravo vrijeme za čaroliju, zajedništvo i stvaranje uspomena koje ostaju u srcima zauvijek. Zamislite da svi gadovi u Republici Srpskoj postanu dio te čarolije kroz nešto tako jednostavno, a tako moćno – veliku poštansku kutiju za pisma Deda Mrazu ili Svetom Nikoli! Ideja je jednostavna, ali ima potencijal da donese radost ne samo djeci već i odraslima.

Komunikacione mreže sastoje se od dva osnovna djela:

• Pristupna infrastruktura: žica od centrale do utičnice u zidu vašeg stana, firme ili institucije. Bakarna žica ili optičko vlakno FTTH (Fiber To The Home).
• Kad optikom međusobno povežete sve centrale, dobili ste "Backbone". "Backbone" mreže prostiru se između gradova.

Svaka moderna država mora da ulaže u svoju-sopstvenu Informaciono-komunikacionu infrastrukturu, posebno kada će joj se to na kraju isplatiti. 

Republika Srpska, gradovi i opštine, javna i privatna preduzeća, domaćinstva i možda neki novi ISP, zainteresovani su za izgradnju Backbone mreže nove generacije i to od Novog Grada to Trebinja.

Procjenjuje se da trenutno javne institucije troše izuzetno velike sume novca za zakupe simetričnih veza od telekom operatera (MPLS) ili asimetričnih (ADSL...). Ova činjenica i nije bila "toliko" važna dok je Telekom bio u vlasništvu Srpske, ali danas je to izuzetno važno, sutra će biti još više.

Започећу ријечима чувеног др Драгољуба Пантовића: "Шта мислите господо, има ли нешто савршено у свијету: Мона Лиза, анђео у Римској катедрали, Богородична црква... Нешто савршено је српска азбука - једно слово за сваки глас, као ни у једном језику на свијету."

Ћирилицу су у различитим облицима током историје користили поред Срба и Бошњаци и Хрвати, још од првих писаних споменика али на жалост, на нашим просторима стварају се и најбизарније ситуације, док неки посједују писмо, други га одбацују стварајући свој језик и мит да ако други нешто користе, ми то нећемо.

Ако занемаримо чињеницу да ћирилицу Хрвати и Бошњаци више не желе да користе, због неких својих разлога, поставља се питање зашто га се и Срби постепено одричу?

Потискивање ћириличног писма на српском говорном подручју и његова замјена латиницом дио је много ширег процеса западњаштва, његове индустрије спектакла, забаве, савремених технологија, глобалне трговине тј. неоколонијалног ширења латиничног писма чија је посљедица гашење националних културних обиљежја у многим земљама.

То је разлог зашто је хиљадугодишње писмо које је преживјело окупацију прије пола миленијума и које и сада има подршку власти на обје стране Дрине, забринуто за опстанак.

То је разлог зашто латиница постаје писмо првог спонтаног избора за све вас кад отворите Вибер или Фејсбук, Твитер...

Banjaluka nekada krajiška ljepotica sa malim ali planskim i skladno građenim ulicama sa gradskom rasvjetom, trgovima, alejama i parkovima, koje prekrivaju mnogobrojna stabla, u velikoj mjeri i danas koristi infrastrukturu staru više od 30 godina.

Početak nesrećnog rata označio je kraj planske gradnje i početak neplanske i nelegalne gradnje koja se treba i mora jednom zaustaviti.

Dаkle, opredjeljenje svаkog grаdа bi morаlo dа bude planska izgrаnjа novih grаdskih uređenih nаseljа. Ako ovаj posаo prepustimo "interesu kapitala" i nаšim grаđevincimа koji grаde gdje-štа stignu, zа 20 godinа, ljudi će se ubijаti nа ulici jer su već sada zbijeni nа metаr udaljenosti. Dabome da nemа potrebe zа tim, obzirom nа ukupаn broj stаnovništvа i na površine sa kojima raspolažemo.

Potpuno je jasno da svaki grad živi od građevinskih i komunalnih dozvola, tako i treba i mora biti. Međutim, neophodno je da interes kаpitаlа usmjerimo u nove lokаcije koje se trebаju plаnski grаditi u obliku novih bаnjаlučkih nаseljа kojа bi se grаdilа po principu socijаlnog preduzetništva. Pisаo sаm o tome ovde. U tom slučaju svi bi bili zadovoljni i grad sa prihodima, građevinci sa prilikama za gradnju i prodaju stanova, građani sa svojom životnom sredinom pa čak i turisti sa lijepim gradom koga su posjetili. Situacija WIN-WIN x 4.

Danas Aerodrom Banjaluka posluje najbolje od svog osnivanja. Pronađen je strateški partner RYANAIR. O potrebi za pronalaženjem strateškog partera pisao sam još 2015. godine. Sada već imamo redovne letove iz Banjaluke za Brisel, Štokholm, Memingen, Beograd, Berlin, a uskoro su najavljeni letovi i za Beč i Moskvu uz čarter letove za Grčku i Tursku preko turističke agencije Kontiki travel i nove destinacije koje se pripremaju već od septembra.

Šta mislite da li je vrijeme da se ide korak dalje? Bar u razmišljanju o krupnoj promjeni sadašnjeg izgleda zgrade Aerodroma Banjaluka, posebno u kreiranju novih pomoćnih sadržaja tj. proširenju funkcionalnih kapaciteta aerodroma. Postavlja se pitanje, zašto i kakvi novi kapaciteti trebaju banjalučkom aerodromu?

Razlog je procjena ruukovodstva aerodroma da će kroz ovaj aerodrom samo u ovoj godini proći 135.000 putnika a uvođenjem novih destinacija sigurno i mnogo više. Poslovni prostori na svim aerodromima su zamišljeni tako da su putnici prinuđeni da prođu kroz njegove pomoćne sadržaje da bi npr. došli do svog izlaza (Gate), odnosno do izlaza iz aerodroma, a sve sa ciljem da se što duže zadrže. Trenutni sadržaji banjalučkog aerodroma svojim putnicima ne nude - ama baš ništa, gdje bi putnici-posjetioci imali priliku da skrate vrijeme čekanja ukoliko je u pitanju vezali let, da se odmore, nešto kupe, ručaju, da se opuste, prespavaju i sl.

Nisam dugo šetao kroz Kastel, ne vodim tamo djecu jer im nemam šta pokazati. Ipak, neki dan smo ga obišli:

- Tata, za koliko otprilike će Kastel biti obnovljen?
- Stvarno ne znam.
- Reci otprilike.
- Pa otprilike za 30 godina.
- Ali ti ćeš tada umrijeti...

Za obnovu banjalučke tvrđave "Kastel" treba isuviše novca da bi ona ikad mogla biti obnovljena u pravom smislu te riječi. Čisto sumnjam da će obnovu, bar kakvu je ja zamišljam, doživjeti Generacija Y.

Porušene zidine, uništeni čitavi objekti, podrumi zatrpani gomilom smeća, urušeni i napukli krovovi, izvaljeni betonski blokovi, Mtelovo umrežavanje - samo su neki od "simptoma" Kastelove bolesti, za koje novca u budžetu jednostavno nema.

Poslovni objekat - kružna raskrsnica kod šoping-centra "Delta planet", jedna od najvećih i najmodernijih u gradu i uskoro će biti puštena u rad.

Izgradnja ove raskrsnice, na ukrštanju istočnog tranzita i Ulice olimpijskih pobjednika, počela je u decembru prošle 2017. godine, a u nju je uloženo 5 miliona KM umjesto prvobitno planiranih 2,8 miliona KM.

Razlog zbog čega je cijena povećana je dopuna projektnog plana pa će tako kružna raskrsnica, posjedovati, pored replike Ajfelovog tornja, sa liftom i 555 stepenica koje vode do sjajnog vidikovca na visini od 100 m, imati i podzemne poslovne prostore i hodnike sa pokretnim trakama i stepeništem za pješake na sve četiri strane raskrsnice.

Skijanje, klizanje i sankanje obezbjeđuje dosta zdravstvenih benefita. To bi trebalo da bude osnovni razlog koji će vas natjerati da budete redovan gost na bijelim - ledenim stazama.

• Pomaže vam da izgubite težinu i zdravo smršate: 10 dana aktivnog skijanja, sankanja ili klizanja dovoljno je da izgubite i 5 kilograma tjelesne težine. Cjelodnevna aktivnost ovog tipa može sagorjeti i preko 3000 kalorija. To je impozantna brojka. Iskusni skijaši koji znaju da pravilno iskoriste više mišića i da ih štede da "traju" tokom cijelog dana potrošiće sigurno i više. Snabdjevenost organizma kiseonikom u većoj mjeri nego inače doprinosi boljoj oksidaciji, pa je onda i logično brže mršavljenje prirodnim putem. Skijanje na strmijim stazama i na nižim temperaturama će podstaći organizam da utroši više kalorija.
• Čvršći stomačni mišići: Umjetnost sankanja, klizanja i skijanja je i u tome da održite svoje tijelo stabilnim na klizavoj podlozi. U tim aktivnostima će se aktivirati vaši stomačni mišići. Imaćete utisak da vam vaš stomak pomaže da savladate promjene pravaca i održite neophodnu ravnotežu. Posebno će do izražaja ta zaštita doći pri savijanjima tijela i eventualnim padovima. Vaš sveukupna koordinacija će biti bolja.
• Poboljšava kardiovaskularni sistem: Bilo da ste početnik ili da imate iskustva, vrijeme provedeno na stazi će vam donijeti blagodeti za rad vašeg srca. Podizanje srčane frekvencije tokom skijanja će pomoći da se poveća cirkulacija krvi, a samim tim i donošenje hranljivih materija i kiseonika do tkiva a to znači da će se i kalorije brže sagorjevati nego inače. Zimski sport od samo 30 minuta aktiviraće skoro sve mišiće. Početnici koji još uvijek hodaju uz padinu i uče osnovne pokrete mogu očekivati izvanredne efekte na rad srca i pluća.
• Aktivira i ostale mišiće: Posebno treba naglasiti uticaj na spoljšnje i unutrašnje mišiće butina, mišiće zadnje lože i zadnjice. Ovo je naravno posljedica položaja čučnja ili polučučnja koji u skijanju i klizanju dominira. Zagrijavanjem i istezanjem 10 minuta prije i poslije aktivnosti sprečićemo bol u mišićima i potencijalne povrede produženjem mišićnih vlakana. Ne treba zaboraviti da skijanje odlično aktivira i mišiće ruku i ramenog pojasa.

Da se grad širi na sve strane govori i podatak da Banjaluka danas ima ukupno 601 ulicu i da je za proteklu deceniju dobila čak 135 novih. Podaci su to Gradske uprave, iz koje su naveli da je 2006. bilo 466 ulica, a danas 601. Taj broj bi ove godine mogao biti i veći jer iz nekoliko naselja koja se najviše šire smatraju da brojni ogranci treba da se pretvore u ulice, odnosno da dobiju naziv.

Na teritoriji grada registrovano je 65.000 putničkih motornih vozila, a uključujući autobuse, kamione i motocikle, taj broj se penje na 81.000. Pored svega toga, godišnje se u gradu evidentira 2.000 novoregistrovanih vozila, plus 1.200 novih vozača učesnika u saobraćaju.

Postavlja se pitanje da li ovakvu dinamiku rasta broja motornih vozila, prati i unapređenje saobraćajne infrastrukture.

Neophodno je planirati a potom izgraditi takvu infrastrukturu koja bi umnogome rasteretila saobraćaj i spriječila saobraćane gužve. To znači da se nove ulice ali i stare koje sam obilježio pod hitno moraju unaprijediti da imaju četiri kolovozne trake (po dvije u svakom smijeru).

Ovo je moj prijedlog za izvršenje budžetskih sredstava za 2017 ali i prijedlog za Plan budžeta za 2018. i 2019. godinu.

Uvećajte sliku kako bi ste vidjeli koje ulice smatram da su prioritet broj jedan za proširenje.

”Buddy system” tj. Sistem drugarstva – postupak u kome dvije osobe, funkcionišu i rade stvari kao jedna cjelina (drugari), tako da su u stanju da prate i pomažu jedno drugom.

"Buddy" sistem na poslu

Šta je važno kompanijama kada primaju nove zaposlene? Da se oni što efikasnije integrišu i što brže postanu maksimalno produktivni.

Svakome su prvi dani, pa i nedelje ili mјeseci, izazovni u novoj sredini. Sјetite se svih svojih početaka, jasno Vam je koliko bi Vam značilo da ste imali nekoga ko je tu baš za Vas i ko bi Vas uputio u sve detalje.

Zato je važan dio izgradnje sistema na kojem uviјek radimo uspostavljanje „buddy“ sistema u kompanijama. Svakom novom zaposlenom treba dodeliti Buddy-ja, dodeljenog „drugara“ novog zaposlenog.

Ovo dakle predstavlja jedan preporučljiv model kojim se novozaposlenima olakšava upoznavanje sa kulturom organizacije, na način da se novozaposlenima dodjeljuju kolege sa nekoliko godina iskustva rada u organizaciji, koje ih upućuju u organizaciju, organizacionu kulturu i vrijednosti, organizacione prakse, običaje, i nepisana pravila - koja postoje, a nisu obuhvaćena formalnim procedurama i pravilnicima - nekoga ko je zadužen da mu pomogne da što brže i lakše postane dio kompanije/tima i potpuno se uključi.

U toku je sanacija Zelenog mosta u banjalučkom naselju Obilićevo. Planirano je da ovaj most bude zatvoren za saobraćaj do kraja juna 2017. Za vrijeme izvođenja radova pješacima je omogućen prelazak preko mosta. Budžetom grada za sanaciju je izdvojeno oko 100.000 KM.

E sada, pitanje o kome treba dobro razmisliti je da li Grad treba da se samostalno upušta u ovakve skupe - neplanirane projekte, jer se na taj način troši novac koji je u budžetu planiran za druge važne projekte.

Ukoliko bi se ispoštovala preporuka Instituta za urbanizam, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, onda bi to značilo da bi Zeleni most ubuduće mogli da koriste samo pješaci jer hitne popravke koje bi omogućile saobraćanje vozila nisu ekonomski isplative i dugo bi trajale.