Ovom prilikom na jednom mjestu je pripremljen pregršt novih regionalnih IT događaja i konferencija koje možete posjetiti i sve to zahvaljujući portalu ukratko koji je medijski partner mnogim konferencijama.

Dakle, bilo da ste poslovni čovjek, IT cyber girl ili samo zaljubljenik u informacione tehnologije, prije nego što počnete da planirate svoje odmore, provjerite na ovom interaktivnom kalendaru kog je datuma vaša omiljena IT konferencija.

Juče sam uzeo papir i olovku i vežbao pisanu ćirilicu. Nisam pisao na ćirilici 31 godinu. Prepisivao sam vesti na nekoliko strana u svesci, čisto da mi pokret ponovo uđe u ruku.

Tamo negde u 5. razredu osnovne škole počeo sam da pišem latinicom. Tada su svi pisali ćirilicom u razredu, a meni se nekako činilo cool da pišem latinicom. Em se koristi u engleskom, em sam bio drugačiji od drugih. Međutim, iz današnje perspektive 30 godina kasnije, izgleda da su i drugi to mislili jer je svuda oko nas latinica.

Imam utisak da je naše pismo ugroženo. Ne bih da ga izgubimo. Možda je inat ali posle tri decenije rešio sam da ja lično prestanem da pišem latinicom. Ćirilicu, kao i mnoge druge delove naše kulture, svakodnevno melje globalistički mlin. Problem je u tome što je većina ljudi pobrkala globalizam i kosmopolitizam, a velike su razlike između ta dva.

Došao je i taj dan, četvrtak, ustajem sabajle, nalazim što stariju i što deblju košulju, da teže iscepaju zainteresovani, stižem u porodilište. Još se ništa ne zna, kad će šta će, usput me pozdravljaju studenti medicine koji baš tu imaju predavanja, toliko sam valjda prisutan…

Okolo sve vrste očeva. Novopečeni, prepoznaju im se podočnjaci od neprospavane noći, dok pod ruku sa nekom babicom, sa buketom cveća i nekoliko kesica od po 200 grama kafe što porodlišina moneta za potplaćivanje, tumaraju hodnicima. Zatim dolaze iskusni očevi, doterani, sa buketom cveća i nosiljkom, čekaju kod table gde piše “Otpust beba”, pored obaveznog tasta obično sa fotoaparatom, neki povedu i raštimovane trubače sa plehanim ulubljenim trubama. Treća grupa su zabrinuti budući očevi, cupkaju po ćoškovima.

Bio sam u trećoj grupi. Mada u ta dva dana možda je to bila i neka posebna grupa. Jer, prvo je jedan doktor rekao biće u četvrtak pre podne, ali je onda u četvrtak pre podne rekao da će ipak biti u ponedeljak… Onda je drugi, u četvrtak oko podne rekao da je bolje da to bude u četvrtak uveče. U četvrtak uveče, kada sam kupio već sve potrebno za izazivanje porođaja, čega u bolnici naravno nema, treći doktor, ljubazan mladić, objasnio je pogledavši karton da nema potrebe večeras, uz to porodilište je puno, nego u petak ujutru. U petak ujutru četvrti doktor objašnjava da će porođaj biti u ponedeljak, da bi neki glavni konačno presudio, pošto mu je moja žena ispričala da ne jede ništa već dva dana jer je u svako doba dana bar jednom porađaju, da će sve biti obavljeno u subotu i to – carskim rezom…