IDG News Service — Germany should change a law to enable public administrations to make their software available as free and open source, a German parliamentary committee has advised.

German public administrations currently are not allowed to give away goods, including software, said Jimmy Schulz, a member of Parliament and chairman of the Interoperability, Standards and Free Software Project Group in an email Thursday. The current law prohibits governments from being part of the development process in the free software community, he said.

"This is a clear disadvantage because it cuts off all benefits obtained from free software, such as being cost-efficient and state-of-the-art," he said.

Дан државности, грб, застава и химна су основни симболи идентитета, незавиности и припадности држави и различите се научне дисциплине баве њима као нпр. хералдика, вексилологија итд.

Република Српска, од свог постанка, наилази на оспоравања њених обиљежја. Тако је грб са бијелим двоглавим орлом, морао бити замијењен са трнутно важећим амблемом, а химна „Боже правде“ са новом свечаном пјесмом Младена Матовића „Моја Република“. Једино заставу Републике Српске, Уставни суд БиХ, није прогласио неуставном.

Најновијом одлуком, Уставни суд БиХ прогласио је неуставним и датум обиљежавања Дана Републике, који се све ове године обиљежава 9. Јануара.

Потпуно је нејасна и неприхватљива одлука да се дан рођења проглашава неуставним. Република Српска је настала 9. јануара 1992. године, а Општи оквирни споразум о за мир у БиХ је потврдио Републику Српску и уважио све околности које су наступиле до новембра 1995.год.

Дан Републике одређен је као републички и секуларни празник, различит од вјерских празника који су одређени посебним одредбама Закона о празницима Републике Српске.

Одлуку о неуставности Дана Републике, донијела су тројица страних судије и два донедавна високопозиционирана бошњачка политичара, који су сада судије Уставног суда БиХ.

Cilj: Razviti Lični korisnički sandučić (LKS) kao jedinstveno mjesto preko kojeg država komunicira sa građanima, i informatičku arhitekturu koja omogućava interoperabilnost organa uprave i lokalne samouprave.

Primjer konceptualnog dizajna sistema e-Građani: Sistem e-Građani sastoji se od tri osnovne komponente:

• Centralnog državnog portala npr. gov.RepublikaSrpska,
• Vladinog identifikacionog i autentifikacionog sistema i
• Ličnog korisničkog sandučića (LKS).

Dio sistema čine i e-usluge koje razvijaju pojedini organi uprave i lokalne samouprave. Lični korisnički sandučić predstavlja jedinstveno mjesto preko kojeg država komunicira sa građanima. Za razvoj LKS-a neophodno je napraviti arhitekturu sistema koja će omogućavati interoperabilnost organa uprave i lokalne samouprave u budućnosti, drugim riječima, potrebno je razviti GSB (Government Service Bus).

Takva infrastruktura omogućava dostavu poruka u LKS. Kao i sve e-usluge, tako i LKS za autentifikaciju koristi Vladin identifikacioni i autentifikacioni sistem i kroz LKS omogućen je pristup svim aktivnim e-uslugama koristeći Registar e-usluga.