Ovaj članak ispituje kako Republika Srpska može iskoristiti kinesku tehnologiju obnovljive energije i iskustvo u implementaciji za tranziciju od proizvodnje električne energije zavisne od uglja ka održivom, ekonomski konkurentnom energetskom sistemu.
Oslanjajući se na kineski presedan od instaliranja preko 1.000 GW solarne energije i smanjenja troškova panela za 63% u tri godine, ova studija analizira specifične izazove sa kojima se suočava zastarjela infrastruktura Republike Srpske bazirana na uglju i predlaže konkretne puteve za transfer tehnologije i implementaciju.
Istraživanje pokazuje da kineske proizvodne prednosti u troškovima, dokazane tehnologije skladištenja baterija već implementirane u susjednoj Hrvatskoj, i dostupni mehanizmi finansiranja stvaraju trenutnu priliku za Republiku Srpsku da preskoči konvencionalne razvojne puteve u energetici.
Sa 2.200 MW projekata obnovljive energije već ugovorenih i rastućim pritiscima integracije u EU, Srpska se suočava sa strateškim izborom između vođenja energetske transformacije u Zapadnom Balkanu ili kasnog slijedenja po znatno višoj cijeni.
Ključne riječi: Tranzicija obnovljive energije, kineska solarna tehnologija, sistemi za skladištenje baterija, energetska politika, Republika Srpska, Zapadni Balkan, ukidanje uglja, modernizacija mreže
1. Globalna energetska revolucija stiže na Balkan
Globalni energetski pejzaž je doživio fundamentalnu transformaciju tokom protekle decenije, prije svega vođenu masivnim kineskim investicijama u proizvodnju i implementaciju obnovljive energije. Ono što je počelo kao inkrementalni pomak ka čistijim izvorima energije ubrzalo se u ono što je magazin The Economist nedavno okarakterisao kao da Kina postaje "nova vrsta supersile" kroz svoju dominaciju u obnovljivoj energiji (Pravda, 2025). Ova transformacija stvorila je neviđene prilike za regione u razvoju da zaobiđu tradicionalne razvojne puteve zavisne od fosilnih goriva i usvoje ekonomski superiornije tehnologije obnovljive energije.
Za Republiku Srpsku koja se istorijski oslanjala na lignit za proizvodnju električne energije, ovaj globalni pomak predstavlja izuzetnu priliku. Srpska trenutno upravlja zastarjelim termoelektranama na ugalj koje konzistentno ne ispunjavaju standarde emisija Evropske Unije, suočavaju se sa rastućim izazovima dozvola za zaštitu životne sredine, i zahtjevaju masivne kapitalne investicije za usklađivanje ili zamjenu u narednih pet do deset godina. Istovremeno, susjedne zemlje u jugoistočnoj Evropi brzo implementiraju kapacitete obnovljive energije, demonstrirajući i tehničku izvodljivost i ekonomske prednosti solarne energije i tehnologija skladištenja baterija u sličnim klimatskim i geografskim uslovima.
Vrijeme ove energetske revolucije je posebno značajno za Republiku Srpsku. BiH je postigla status kandidata za EU u decembru 2022, stvarajući pravne obaveze da se uskladi sa ekološkim i energetskim propisima EU. Mehanizam prilagođavanja granica ugljen monoksida EU će nametnuti direktne troškove na izvoz električne energije proizvedene iz izvora uglja koji nisu u skladu sa propisima, ugrožavajući trenutnu strategiju izvoza Srpske približno 35% svoje proizvodnje. U međuvremenu, kineski proizvodni obim doveo je do pada cijena solarnih panela na 0,11 dolara po vatu u 2025. godini, čineći solarnu energiju komunalnog obima ekonomski superiornom u odnosu na ugalj čak i bez razmatranja troškova usklađenosti sa ekološkim propisima.
Ovaj članak ispituje kako Republika Srpska može strateški iskoristiti kinesku tehnologiju obnovljive energije, iskustvo u implementaciji i mehanizme finansiranja da izvrši brzu energetsku tranziciju. Analiza se odvija u tri dijela.
Prvo, detaljno opisujemo specifične izazove sa kojima se suočava trenutna infrastruktura Republike Srpske zavisna od uglja, uključujući regulatorne pritiske, neuspjehe u usklađivanju sa ekološkim propisima i ekonomsku neodrživost.
Drugo, ispitujemo kinesku revoluciju obnovljive energije, fokusirajući se na tehnološka dostignuća, smanjenja troškova i strategije implementacije koje su kinske proizvođače učinile dominantnim globalnim dobavljačima.
Treće, predlažemo konkretna rješenja za Republiku Srpsku, uključujući specifične preporuke tehnologija, vremenske rokove implementacije, ekonomsku analizu i puteve finansiranja koji direktno proizilaze iz kineskog iskustva i regionalnih precedenata.
Centralni argument ovog članka je jednostavan.
Republika Srpska posjeduje značajan neiskorišćen potencijal obnovljive energije, već je ugovorila 2.200 MW projekata obnovljive energije vrednih 2,81 milijardu evra i uspostavila pravni okvir neophodan za brzu implementaciju. Kineski proizvođači nude dokazane tehnologije po cijenama koje čine implementaciju obnovljive energije ekonomski ubjedljivijom u poređenju sa nastavkom zavisnosti od uglja.
Regionalni primjeri, posebno skladište baterija Hrvatske od 60 MW u Šibeniku, pokazuju da jugoistočna Evropa može uspješno implementirati infrastrukturu obnovljive energije mrežnog obima. Prozor za osvajanje prednosti prvog pokretača u Zapadnom Balkanu se sužava dok Srbija, Hrvatska i drugi susjedi ubrzavaju svoje tranzicije. Brzina izvršenja, prije nego dostupnost tehnologije ili ekonomska isplativost, sada određuje da li će Republika Srpska voditi ili zaostajati u regionalnoj energetskoj transformaciji.
2. Problem: Neodrživost energetskog sistema Republike Srpske zavisnog od uglja
2.1 Trenutna infrastruktura i operativni izazovi
Energetska infrastruktura Republike Srpske odražava decenije investicija u eksploataciju lignita i termalnu proizvodnju energije, stvarajući zavisnosti koje postaju ekonomski i politički neodrživе. Entitet upravlja ukupnim instaliranim kapacitetom od 1.744 MW, podeljenim između 900 MW termoelektrana i 756 MW hidroenergije (Euracoal, 2024). Tri glavne termoelektrane na ugalj čine okosnicu termalne proizvodnje. Termoelektrana Ugljevik, puštena u rad 1985. godine, radi sa kapacitetom od 300 MW. Termoelektrana Gacko, puštena u rad 1983. godine, takođe obezbeđuje 300 MW. Najnoviji objekat, Termoelektrana Stanari puštena u rad 2016. godine, dodaje još 300 MW. Zajedno, ove tri termoelektrane na ugalj proizvode približno 62% proizvodnje električne energije Republike Srpske.
Zastarela infrastruktura se suočava sa višestrukim međusobno povezanim izazovima koji se povećavaju tokom vremena. TE Ugljevik je emitovala 97.189 tona sumpordioksida u 2023. godini, najviše emisije u regionu Zapadnog Balkana, uprkos opremi za desulfurizaciju vrednoj 85 miliona evra instaliranoj 2021. godine (Euracoal, 2024). Oprema radi nekonzistentno zbog ekonomskog tereta kontinuiranog rada, stvarajući situaciju u kojoj investicije u usklađivanje ne uspevaju da ostvare rezultate usklađivanja. I Ugljevik i Gacko konzistentno ne ispunjavaju standarde emisija Energetske zajednice, sada više od sedam godina nakon krajnjeg roka za usklađivanje krajem 2017. godine. Zdravstveni uticaji od zagađenja ugljem širom Zapadnog Balkana procenjuju se na 11,5 milijardi evra, sa prevremenim smrtima i slučajevima bronhitisa direktno pripisivim nastavku rada termoelektrana koje nisu u skladu sa propisima.
Izazovi oko dozvola za zaštitu životne sredine dodatno otežavaju operativne poteškoće i ograničavaju opcije budućeg razvoja. Predložena ekspanzija Ugljevik 3, koja bi dodala 600 MW kapaciteta na ugalj, imala je dozvole za zaštitu životne sredine koje su sudovi ponovljeno poništavali 2017., 2019., 2022. i 2023. godine. Od aprila 2025. godine, Vlada Republike Srpske razmatra preuzimanje potpunog vlasništva nad zaustavljenim projektom, ipak Nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana iz jula 2024. godine eksplicitno ne predviđa nove termoelektrane na ugalj, priznajući nemogućnost obezbeđivanja EU finansiranja ili ispunjavanja ekoloških standarda za novu infrastrukturu na ugalj. Ovo stvara paradoksalnu situaciju gde vladine institucije ganjaju projekte koje vladini planski dokumenti već smatraju neizvodljivim.
2.2 Zahtevi integracije u EU i pritisci cena ugljika
Postizanje statusa kandidata za EU Bosne i Hercegovine u decembru 2022. godine stvara obavezujuće obaveze koje fundamentalno menjaju ekonomski i regulatorni kontekst za energetski sektor Republike Srpske. Integracija u EU zahteva usklađivanje sa ekološkim i energetskim acquis-om, uključujući Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje koja postavlja striktna ograničenja za emisije sumpordioksida, azotnih oksida i čestica. Trenutno neusklađivanje entiteta sa standardima Energetske zajednice, koji reflektuju EU zahteve, ukazuje na veličinu potrebnih investicija ili operativnih promena.
Mehanizam prilagođavanja granica ugljika EU uvodi direktne ekonomske posledice za nastavljenu zavisnost od uglja. Ovaj mehanizam nameće poreze na ugljenik na uvoz u EU na osnovu ugrađenih emisija, efektivno proširujući EU cene ugljika na strane proizvođače. Za Republiku Srpsku, koja trenutno izvozi približno 35% proizvodnje električne energije, ovaj mehanizam preti da učini izvoz generisan iz uglja ekonomski nekonkurentnim na primarnom tržištu entiteta. Kako su se cene ugljika u EU kretale od 50 do preko 100 evra po toni CO2 u poslednjim godinama, sam trošak ugljika mogao bi premašiti veleprodajnu cenu električne energije za energiju proizvedenu iz uglja.
Spajanje tržišta, očekivano u regionu Zapadnog Balkana do 2026. godine, dodatno će integrisati Republiku Srpsku u evropska tržišta električne energije gde penetracija obnovljive energije brzo raste (OIE, 2024). Ova integracija stvara kako prilike tako i izazove. S jedne strane, pristup većim tržištima sa likvidnom trgovinom mogao bi obezbediti bolje cene za električnu energiju Republike Srpske. S druge strane, rastuća kapaciteti obnovljive energije širom Evrope stvaraju periode negativnih cena električne energije, posebno tokom sunčanih i vetrovitih perioda kada solarna i vetro proizvodnja premašuju potražnju. Ovi događaji negativnih cena, koji su nedavno dostigli negativnih 500 evra po MWh na evropskim berzama, čine baznu proizvodnju iz uglja ekonomski problematičnom tokom rastućih delova svake godine.
2.3 Neiskorišćeni potencijal obnovljive energije i postojeći projekti
Uprkos ovim izazovima, Republika Srpska poseduje značajan neiskorišćen potencijal obnovljive energije koji bi mogao transformisati energetsku sigurnost i ekonomsku konkurentnost entiteta. Entitet trenutno koristi samo približno 30% svog ukupnog energetskog potencijala (International Trade Administration, 2024). Teorijski kapacitet vetroenergije dostiže 640 MW proizvodeći 1.200 GWh godišnje, sa potencijalom vetra koji ima 30% viši koeficijent iskoristivosti od proseka EU. Ukupni hidroenergetski potencijal dostiže približno 10.000 GWh godišnje, sa velikim potencijalom iznad 10 MW iskorišćenim samo 36% i malim potencijalom ispod 10 MW samo 6,5% iskorišćenim.
Potencijal solarne energije je posebno obećavajući s obzirom na tehnološke napretke i smanjenje troškova u fotonaponskim sistemima. Kontinentalna klima Republike Srpske sa znatnim brojem sunčanih sati tokom letnjih meseci pruža povoljne uslove za solarnu proizvodnju. Geografija entiteta, sa dostupnim zemljištem blizu postojeće prenosne infrastrukture i relativno niskom gustinom stanovništva u određenim regionima, smanjuje troškove akvizicije zemlje i minimizira sukobe sa stambenim područjima koji često komplikuju solarni razvoj u gusto naseljenim evropskim regionima.
Pipeline projekata obnovljive energije pokazuje da se politički angažmani počinju prevoditi u konkretne projekte. Republika Srpska ima 2.200 MW projekata obnovljive energije ugovorenih ili dodeljenih, vrednih 5,5 milijardi KM ili 2,81 milijardu evra (Business Srpska, 2024). Od ovog ukupnog iznosa, 755 MW dodeljeno je državnom preduzeću Elektroprivreda Republike Srpske, obezbeđujući učešće javnog sektora u tranziciji. Glavni solarni projekti uključuju elektranu Trebinje od 100 MW, ambiciozni solarni park Nevesinje od 500 MW, elektranu Bileća od 60 MW i više instalacija u rasponu od 30 do 100 MW (The Srpska Times, 2024). Razvoj vetra uključuje vetropark Hrgud od 48 MW finansiran od strane Nemačke razvojne banke KfW, sa dodatnim projektima u Trusini od 50 MW kapaciteta i drugim lokacijama.
Ministar energetike Petar Đokić izjavio je u maju 2025. godine da se očekuje priključenje 250 MW solarnog kapaciteta u naredne tri godine, sa dve nove hidroelektrane koje pružaju 159 MW i 36 MW respektivno do 2028. godine (Balkan Green Energy News, 2025). Ovo predstavlja ubrzanje implementacije obnovljive energije, ipak tempo mora dalje da se poveća da bi se ispunili zahtevi integracije u EU i izbegla obezvređena sredstva na uglju kako elektrane stare izvan ekonomske isplativosti u narednih pet do deset godina.
2.4 Strateški imperativ za brzu tranziciju
Konvergencija regulatornih pritisaka, ekonomske neodrživosti i dostupnih alternativa stvara strateški imperativ za brzu energetsku tranziciju u Republici Srpskoj. Nastavljeno funkcionisanje termoelektrana na ugalj koje nisu u skladu sa propisima poziva procedure rešavanja sporova od strane Energetske zajednice koje bi mogle rezultirati znatnim kaznama i oštetiti reputaciju entiteta kao pouzdanog kandidata za pristupanje EU. Starenju termoelektrana je potrebna masivna kapitalna investicija za opremu za usklađenost sa emisijama koja možda neće značajno produžiti operativne životne vekove, s obzirom na starost i nivoe efikasnosti elektrana.
U međuvremenu, regionalni konkurenti ubrzavaju svoje implementacije obnovljive energije, stvarajući rizike da će Republika Srpska zaostajati u razvoju ekspertize, pristupu finansiranju i tržišnom pozicioniranju. Srbija ganja 2,2 milijarde evra investicija u vetar i sunce sa kineskim partnerima Shanghai Fengling i Zijin Mining, ciljajući 1.500 MW vetra i 500 MW solarnog kapaciteta. Hrvatska je preuzela regionalnu vodeću ulogu u implementaciji skladištenja baterija sa objektom u Šibeniku od 60 MW. Bugarska je implementirala preko 150 MW kineskih solarnih panela od proizvođača uključujući Astronergy, Chint Solar, ReneSola, Sky Solar i Hareon, predstavljajući 15% ukupnog solarnog kapaciteta zemlje. Crna Gora i drugi susedi napreduju u svojim tranzicijama kroz različita bilateralna partnerstva i mehanizme finansiranja EU.
Prozor za osvajanje prednosti prvog pokretača se sužava. Kako raste regionalni kapacitet obnovljive energije, rani usvajači dobijaju prednosti u tehničkoj ekspertizi, obuci radne snage, razvoju regulatornog okvira i odnosima sa pružaocima tehnologije i institucijama finansiranja koje kasni usvajači ne mogu lako replicirati. Zemlje koje odlažu implementaciju mogu se naći da kupuju skuplju tehnologiju od ograničenih dobavljača dok im nedostaje domaća ekspertiza da optimizuju performanse sistema i održe konkurentnost.
3. Kinesko iskustvo: Proizvodni obim transformiše globalnu ekonomiju obnovljive energije
3.1 Neviđeni obim implementacije i proizvodnog kapaciteta
Kineska transformacija obnovljive energije predstavlja najbržu i najsveobuhvatniju energetsku tranziciju u ljudskoj istoriji, stvarajući proizvodne kapacitete i iskustvo u implementaciji koji su fundamentalno preoblikovali globalnu energetsku ekonomiju. Zemlja je instalirala 887 GW solarnog kapaciteta do kraja 2024. godine i premašila 1.000 GW do maja 2025. godine, skoro duplo od kombinovanog ukupnog iznosa Evrope i Sjedinjenih Država (Wikipedia, 2025; Energy Asia, 2025). Da bismo kontekstualizovali ovo postignuće, Kina je dodala više solarnog kapaciteta samo u prvoj polovini 2025. godine, 260 GW, nego što je većina zemalja instalirala u celoj svojoj istoriji.
Statistike proizvodnje demonstriraju praktičan uticaj ovog obima implementacije. Kina je proizvela 1.826 TWh električne energije iz solarne i energije vetra u 2024. godini, ekvivalentno pet puta energiji svih kineskih nuklearnih bojevih glava (Pravda, 2025). Solarna energija i vetar sada čine 18% ukupne kineske proizvodnje električne energije, povećano sa samo 9% u 2020. godini (Ember, 2025). Ovaj rast se dogodio dok je ukupna kineska potražnja za električnom energijom nastavila da raste, što znači da je kapacitet obnovljive energije zamenio proizvodnju iz fosilnih goriva umesto da je samo zadovoljio inkrementalni rast potražnje.
Proizvodni kapaciteti su se skalirali paralelno sa implementacijom. Kineske kompanije proizvode 80% svetskih solarnih panela i 60% vetroturbina, kontrolišući 95% globalne proizvodnje polisilicijuma, ingota i pločica (IEA, 2024). Ova vertikalna integracija stvara prednosti u troškovima i otpornost lanca snabdevanja koje konkurenti ne mogu lako replicirati. Najveći pojedinačni solarni objekat globalno, Midong solarni park u Xinjiang-u sa kapacitetom od 3,5 GW, proizvešće 6,1 TWh godišnje, skoro podudarajući se sa celom godišnjom potražnjom Luksemburga za električnom energijom (CGTN, 2025).
3.2 Revolucija troškova: Od premium tehnologije do ekonomske neminovnosti
Najtransformativniji aspekt kineske dominacije u obnovljivoj energiji nije obim implementacije već putanja troškova koja je učinila obnovljivu energiju ekonomski superiornom u odnosu na fosilna goriva čak i bez ekoloških razmatranja. Cene solarnih ćelija su pale za 82% od kraja 2022. godine, padajući sa 0,19 dolara po vatu na samo 0,03 dolara po vatu do sredine 2025. godine (Wood Mackenzie, 2025). Cene solarnih panela su opale za 63% u istom periodu, sa 0,29 na 0,09 dolara po vatu, sa kompletnim troškovima modula koji dostižu 0,11 dolara po vatu u 2025. godini. Troškovi skladištenja baterija su slično pali, sa globalnim benchmarkom koji je pao za trećinu u 2024. godini na 104 dolara po MWh i projektuje se da će pasti dodatnih 22% do 49% do 2035. godine (BloombergNEF, 2025).
Ova prednost u troškovima potiče iz višestrukih faktora pojačavanja koji stvaraju samoodrživi ciklus poboljšanja. Kineske ekonomije obima su neprevaziđene, proizvodeći panele u obimima koji smanjuju troškove po jedinici kroz amortizaciju fiksnih troškova i optimizaciju lanca snabdevanja. Samo pokrajina Xinjiang čini 40% globalne proizvodnje polisilicijuma, stvarajući efikasnosti lanca snabdevanja koje konkurenti koji rade u manjim obimima ne mogu replicirati. Potpuna vertikalna integracija od sirovina do gotovih proizvoda eliminiše nagomilavanje marži koja se javlja kada više nezavisnih kompanija svaka dodaje profitne marže u različitim fazama lanca snabdevanja.
Namerni proizvodni višak kapaciteta intenzivirale su konkurenciju i ubrzale inovacije. Do oktobra 2024. godine, domaće kineske ponude za nadmetanje pale su ispod CNY 0,62 ili 0,08 dolara po vatu, zapravo ispod proizvodnih troškova za mnoge proizvođače (IEA, 2024). Ovo je stvorilo tržišni pritisak koji je eliminisao neefikasne proizvođače dok je naterao kontinuirano tehnološko poboljšanje među preživelima. Konkurentna intenzivnost je naterala kineske kompanije da čine približno 75% globalnih patentnih prijava u tehnologiji čiste energije, povećano sa samo 5% u 2000. godini. Ovo liderstvo u inovacijama osigurava da kineski proizvođači održavaju tehnološki paritet ili superiornost čak i dok zapadni konkurenti pokušavaju da zatvore jaz troškova kroz subvencije i trgovinske barijere.
Rezultat je fundamentalni pomak u energetskoj ekonomiji širom svih tržišta. Kina može proizvoditi električnu energiju iz glavnih tehnologija proizvodnje energije 11% do 64% jeftinije od drugih tržišta, sa proizvodnim troškovima 10% nižim od Indije, 20% nižim od Sjedinjenih Država i 35% nižim od Evrope (Ember, 2025). Kineska oprema se sada koristi u 91% novopuštenih projekata vetra i sunca globalno koji postižu troškove niže od alternativa fosilnih goriva. Ova dominacija se proteže van troškova na brzinu implementacije i operativnu pouzdanost, sa kineskim proizvođačima koji su instalirali i upravljali sistemima širom različitih klima od pustinjskih regiona do hladnih severnih geografskih širina, demonstrirajući prilagodljivost lokalnim uslovima.
3.3 Tehnološko liderstvo u solarnim panelima i skladištenju baterija
Kineski proizvođači su postigli tehnološko liderstvo širom celog lanca vrednosti obnovljive energije, sa posebnom dominacijom u solarnim panelima i sistemima za skladištenje baterija neophodnim za integraciju mreže. U solarnoj fotonaponskoj tehnologiji, proizvođači najvišeg nivoa, JinkoSolar, LONGi Solar, Trina Solar, JA Solar i Tongwei Solar, kolektivno proizvode preko 400 GW panela godišnje i čine većinu globalnih instalacija (Handaconnector, 2025; Blackridge Research, 2025).
Napredni bifacijalni moduli N-tipa TOPCon sada predstavljaju 75% kineske solarne proizvodnje, nudeći efikasnosti od 21% do 25% sa superiornim temperaturnim performansama i nižom degradacijom u poređenju sa tradicionalnom PERC tehnologijom. Bifacijalna sposobnost pruža 70% do 85% povećanje zadnje strane, posebno vredno u geografiji gde refleksija od tla, posebno sa zimskim snežnim pokrivačem, može značajno povećati izlaz bez dodatne instalacije panela. Specifične specifikacije proizvoda demonstriraju zrelost tehnologije. JinkoSolar-ova Tiger Neo serija postiže do 24,06% efikasnosti sa izlaznom snagom koja dostiže 660W po modulu. LONGi-jeva Hi-MO 9 serija sa HPBC 2.0 tehnologijom isporučuje 24,43% efikasnost i 660W izlaz. Trina Solar-ova Vertex serija, koristeći 210mm tehnologiju pločica, pruža 23,2% efikasnost kao standard, sa laboratorijskim rekordima koji dostižu 25,44% za heterojunction tehnologiju.
U skladištenju baterija, kineski proizvođači dominiraju globalnim kapacitetom i vode u tehnološkoj inovaciji. CATL, Contemporary Amperex Technology Co. Limited, drži preko 30% globalnog tržišnog udela kao najveći proizvođač baterija na svetu (Evlithium, 2025). Kompanijin EnerC+ 306 kontejnerski sistem pruža kapacitet od 4 MWh po 20-stopnom kontejneru koristeći litijum gvožđe fosfatnu hemiju. Specifikacije uključuju ocenjenu snagu od 2.036 kW, raspon napona od 1.040 do 1.500V, gustinu energije koja premašuje 270 kWh po kvadratnom metru i životni vek ciklusa koji premašuje 10.000 ciklusa, ekvivalentno 10 do 15 godina dnevnog rada. Sistem uključuje četvorostepeno gašenje požara, tečno hlađenje za upravljanje temperaturom i radi u rasponu temperatura od negativnih 25°C do pozitivnih 55°C, pogodno za kontinentalnu klimu kao što je Republika Srpska.
BYD, Build Your Dreams, drugi po veličini proizvođač baterija globalno, nedavno je predstavio Haohan DC sistem baterija sa kapacitetom od 14,5 MWh po kontejneru DC strane koristeći svoju vlasničku Blade Battery tehnologiju od 2.710 Ah. Sistem postiže gustinu energije od 233 kWh po kubnom metru, 51% iznad proseka tržišta, sa troškovima životnog veka od samo 0,014 dolara po kWh. BYD-ov demonstracioni projekat u Saudijskoj Arabiji, isporučujući 15,1 GWh skladištenja mrežnog obima u 2025. godini, dokazuje sposobnost za implementaciju velikog obima (Energydigital, 2025).
Litijum gvožđe fosfatna hemija baterija pruža kritične prednosti za aplikacije komunalnog obima. Tehnologija nudi najviši profil sigurnosti među litijumskim tehnologijama sa superiornom otpornošću na termalni bijeg, primarnu sigurnosnu zabrinutost u velikim baterijskim instalacijama. Raspon radnih temperatura od negativnih 25°C do pozitivnih 55°C prilagođava se varijacijama klime. Životni vek ciklusa od 10.000 do 12.000 ciklusa pruža 10 do 15 godina rada sa minimalnom degradacijom. Najvažnije, LFP isporučuje najekonomičniju litijumsku tehnologiju, sa troškovima na nivou sistema u Kini u proseku 101 dolar po kWh u 2025. godini, u poređenju sa globalnim prosecima od 200 do 400 dolara po kWh.
3.4 Izvozna strategija i globalni uticaj na čistu energiju
Kineska revolucija obnovljive energije proširila se daleko van domaće implementacije da preoblikuje globalna tržišta čiste energije kroz agresivne izvozne strategije i transfer tehnologije. Kineski izvoz čiste energije iz 2024. godine od 242 GW obuhvata 191 od 192 države članice UN i smanjit će globalne emisije van Kine za približno 1%, ili 220 miliona tona CO2 godišnje (Carbon Brief, 2024). Tokom životnih vekova proizvoda, ovi izvozi izbećiće kumulativnih 4,0 gigatona CO2, predstavljajući klimatski uticaj veći od eliminisanja svih emisija iz mnogih industrijalizovanih nacija.
Ekonomski uticaj čiste energije doprineo je 13,6 triliona RMB ili 1,9 triliona dolara kineskoj nacionalnoj ekonomiji u 2024. godini, predstavljajući jednu desetinu BDP-a i rastući tri puta brže od ukupne ekonomije (Energy Asia, 2025). Kina je investirala 625 milijardi dolara u čistu energiju u 2024. godini, predstavljajući 31% globalne ukupne sume, dok je izdala rekordnih 70,3 milijarde dolara u zelenim obveznicama, 17% globalnih izdavanja u poređenju sa samo 3% od Sjedinjenih Država. Ova finansijska posvećenost osigurava nastavak tehnološkog liderstva i širenje proizvodnog kapaciteta koji će održati kinesku dominaciju u narednim decenijama.
Kineske klimatske obaveze za 2035. godinu demonstriraju dugoročnu stabilnost politike koja smanjuje investicioni rizik. Ciljevi uključuju smanjenje emisija stakleničkih gasova u celoj ekonomiji za 7% do 10% od vršnih nivoa, postizanje preko 30% nefosilnih goriva u ukupnoj potrošnji energije i instaliranje 3.600 GW kombinovanog kapaciteta vetra i sunca, više od šest puta nivoa iz 2020. godine. Kapacitet skladištenja energije zemlje premašio je 100 GW do septembra 2025. godine, predstavljajući 30-puno povećanje od 2020. godine i čineći preko 40% globalnog kapaciteta skladištenja.
Za regione u razvoju poput Zapadnog Balkana, kineska izvozna orijentacija stvara jedinstvene prilike. Kineski proizvođači su demonstrirali spremnost da obezbede ne samo opremu već sveobuhvatan transfer tehnologije, obuku radne snage i stalnu operativnu podršku. Proizvođači vetroturbina predvođeni Goldwind-om, Envision-om i MingYang-om uspostavili su lokalne montažne objekte u više zemalja, stvarajući zapošljavanje dok grade tehnički kapacitet (Rinnovabili, 2024; GreentechLead, 2024). Solarni proizvođači pružaju obuku instalacije na licu mesta, programe obuke u fabrikama u Kini koji obično traju 2 do 4 nedelje i dugoročne sporazume o tehničkoj podršci koji osiguravaju optimalne performanse sistema.
3.5 Regionalni precedenti: Hrvatska skladišna baterijska postrojenje u Šibeniku
Dok kineski obim implementacije može izgledati daleko od trenutnih potreba Republike Srpske, regionalni precedenti demonstriraju da jugoistočna Evropa može uspešno implementirati svetske klase infrastrukturu obnovljive energije koristeći slične tehnologije. Postrojenje za skladištenje baterija od 60 MW / 120 MWh u Šibeniku u Hrvatskoj pruža najrelevantniju studiju slučaja (Croatia Week, 2024). Projekat koristi 40 Tesla MegaPack kontejnera na lokaciji bivše fabrike aluminijuma, predstavljajući najveću baterijsku instalaciju u Hrvatskoj i među najvećima u jugoistočnoj Evropi.
Specifikacije objekta otkrivaju zrelost tehnologije skladištenja mrežnog obima i njenu primenljivost na balkanske mrežne uslove. Svaki kontejner pruža ili 1.260 ili 1.345 kVA kapacitet, sa kompletnim sistemom povezanim na prenosnu mrežu Hrvatske na 31,5 kV. Instalacija je prošla kroz tri godine razvoja od početnog planiranja kroz regulatorne odobrenja, izgradnju i puštanje u rad. Probni radovi su se završavali početkom 2025. godine pre nego što počne rad punim kapacitetom, pružajući kritične usluge balansiranja hrvatskom operatoru prenosnog sistema HOPS (Hrastović Inženjering, 2024).
Ekonomija je posebno poučna za Republiku Srpsku. Ukupna investicija dostigla je 60 do 70 miliona evra, sa 19,8 miliona evra, približno 30%, od kofinansiranja Fonda za modernizaciju EU i dodatnog finansiranja od Evropske banke za obnovu i razvoj (Croatia Week, 2024). Projekat je iskoristio postojeću mrežnu infrastrukturu od bivše industrijske lokacije, štedivši značajno vreme i novac izbegavajući izgradnju novih prenosnih linija i razvoj trafostanica. Ova ponovna upotreba brownfield industrijskih lokacija pruža model za Republiku Srpsku, koja ima slične bivše industrijske objekte blizu postojećih mrežnih priključaka.
Objekat u Šibeniku služi više kritičnih funkcija koje će biti jednako vredne u Republici Srpskoj. Stabilizacija mreže i regulacija frekvencije pružaju kontinuirane tokove prihoda kroz usluge balansiranja operatoru prenosnog sistema. Integracija promenljivih izvora obnovljive energije omogućava veću penetraciju intermitentnih sunca i vetra bez zabrinutosti o stabilnosti mreže. Upravljanje varijabilnošću proizvodnje izglađuje fluktuacije inherentne u proizvodnji obnovljive energije. Rešavanje događaja negativnih cena električne energije koji su nedavno dostigli negativnih 500 evra po MWh na evropskim berzama stvara prilike za arbitražu gde se baterije pune tokom perioda negativnih cena i prazne tokom perioda pozitivnih cena, generirajući prihod od volatilnosti cena.
Direktor Željko Šmitran pružio je iskrenu procenu tržišne dinamike koja se jednako primenjuje na Republiku Srpsku. Zemlje koje odlažu implementaciju obnovljive energije mogu propustiti ekonomske prilike dok troškovi tehnologije nastavljaju da padaju i finansiranje postaje konkurentnije. Ipak brzi rast evropske obnovljive energije mogao bi učiniti odložene projekte ekonomski neizvodljivim zbog perzistentnog negativnog formiranja cena tokom perioda visoke proizvodnje obnovljive energije. Ovo naglašava vremenski imperativ. Prozor za osvajanje prednosti prvog pokretača se sužava kako regionalni konkurenti ubrzavaju svoje tranzicije. Projekti pokrenuti danas će biti pušteni u rad kada je penetracija obnovljive energije umerena i skladištenje pruža maksimalnu vrednost, dok projekti odloženi za nekoliko godina mogu ući u tržišta gde je skladištenje uobičajeno i prilike za arbitražu su smanjene.
4. Rešenje: Strateška primena kineske tehnologije obnovljive energije u Republici Srpskoj
4.1 Implementacija solarne fotonaponske energije: Izbor tehnologije i ekonomska analiza
Kineski solarni proizvođači pružaju najisplativiji put za širenje obnovljive energije Republike Srpske, sa tehnologijama dokazanim širom različitih klima i dostupnim po cenama koje projekte čine ekonomski ubedljivim bez subvencija. Za kontinentalnu klimu Republike Srpske sa značajnim temperaturnim varijacijama između leta i zime, bifacijalni moduli N-tipa TOPCon predstavljaju optimalan izbor tehnologije. Ovi napredni paneli sada predstavljaju 75% kineske proizvodnje i nude efikasnosti od 21% do 25% sa superiornim temperaturnim performansama u poređenju sa tradicionalnom PERC tehnologijom.
Prednost temperaturnog koeficijenta je posebno relevantna za Republiku Srpsku. Konvencionalni solarni paneli gube približno 0,4% do 0,5% izlaza za svaki stepen Celzijusa iznad 25°C, što znači da letnje temperature od 35°C smanjuju izlaz za 4% do 5%. N-tip TOPCon paneli imaju temperaturne koeficijente od 0,29% do 0,35% po stepenu Celzijusa, smanjujući gubitak izlaza na 2,9% do 3,5% na istoj temperaturi. Tokom letnjih meseci kada potražnja za električnom energijom dostigne vrhunac za hlađenje, ova prednost performansi prevodi se direktno u prihod. Bifacijalna sposobnost pruža dodatnu vrednost. Ovi moduli hvataju reflektovano svetlo na zadnjoj površini, pružajući 70% do 85% dodatne generacije od refleksije tla. U geografiji Republike Srpske, beli šljunčani pokrivač tla ili zimski snežni pokrivač mogu povećati dobit zadnje strane ka gornjem kraju ovog raspona, efektivno pružajući 1,7 do 1,85 vata proizvodnje za svaki vat ocenjenog kapaciteta.
Ekonomski slučaj je ubedljiv čak i bez razmatranja troškova usklađivanja sa ekološkim propisima ili cena ugljika. Kineski solarni moduli koštaju 0,11 dolara po vatu u 2025. godini, smanjeno sa 0,26 dolara po vatu u 2024. i 1,48 dolara po vatu u 2011. godini. Kompletne instalacije komunalnog obima, uključujući panele, invertere, montažne strukture, električni bilans sistema i meke troškove za inženjering, dozvole, instalaciju i priključenje, kreću se od 0,30 do 0,45 dolara po vatu DC kapaciteta. Solarna farma od 100 MW zahteva 30 do 45 miliona dolara ukupne investicije. Za planirane 250 MW implementacije solarne energije Republike Srpske u bliskoj budućnosti, ovo se prevodi u 75 do 112 miliona dolara ukupne investicije, znatno niže od ekvivalentnog kapaciteta od evropskih ili američkih proizvođača koji obično koštaju 0,50 do 0,75 dolara po vatu za kompletne instalacije.
Raspored troškova komponenti otkriva gde se koncentruju prednosti kineske proizvodnje. Moduli predstavljaju 11 do 15 miliona dolara za instalaciju od 100 MW, najveću pojedinačnu stavku ali samo 30% do 40% ukupnih projektnih troškova. Inverteri od proizvođača kao što su Sungrow, Huawei i GoodWe dodaju 3 do 5 miliona dolara. Montažne strukture, obično fiksno nagnute prizemne montaže za projekte komunalnog obima, koštaju 5 do 7 miliona dolara. Električni bilans sistema, uključujući kombinovane kutije, transformatore i srednjenaponske kolekcijske sisteme, dodaje 3 do 4 miliona dolara. Meki troškovi za inženjering, dozvole, rad instalacije i priključenje čine 7 do 15 miliona dolara zavisno od uslova lokacije i lokalnih troškova rada.
Operativni i troškovi održavanja su minimalni u poređenju sa termalnom proizvodnjom. Solarna fotonaponika zahteva 1% do 2% kapitalnih troškova godišnje za čišćenje panela, obično 20 do 30 dolara po kW godišnje, kvartalne inspekcije od strane kvalifikovanih tehničara i eventualnu zamenu invertera svakih 10 do 12 godina na 0,05 do 0,10 dolara po vatu. Ukupni troškovi održavanja za instalaciju od 100 MW kreću se od 300.000 do 900.000 dolara godišnje, ili 0,001 do 0,003 dolara po kWh proizvedenoj. Za poređenje, proizvodnja iz uglja zahteva kupovinu goriva, odlaganje pepela, usklađivanje sa emisijama, prečišćavanje vode i održavanje bojlera i turbina, ukupno 0,02 do 0,04 dolara po kWh čak i pre razmatranja oporavka kapitala ili profitnih marži.
Vremenski okviri instalacije favorizuju brzu implementaciju. Priprema lokacije kroz puštanje u rad obično zahteva 6 do 9 meseci za projekte komunalnog obima od 50 do 100 MW kapaciteta. Manje instalacije ispod 10 MW su izvodljive za 4 do 6 meseci. Vremenski okvir uključuje pripremu lokacije i građevinske radove, obično 2 do 3 meseca, uključujući nivelaciju, drenažu i pristupne puteve. Instalacija temelja za montažne strukture zahteva 1 do 2 meseca. Montaža montažne strukture i instalacija panela konzumiraju 2 do 3 meseca kao najintenzivnija faza rada. Električna instalacija uključujući invertere, transformatore i priključenje mreže uzima 1 do 2 meseca. Puštanje u rad i testiranje zahtevaju 2 do 4 nedelje. Kontejnerizovana inverterska rešenja i predznačeni sistemi dalje kompresuju rasporede kroz paralelne građevinske aktivnosti i smanjeni rad na licu mesta.
4.2 Sistemi za skladištenje baterija: Integracija mreže i optimizacija prihoda
Primer Šibenika demonstrira potrebu za skladištenjem, ali kineski proizvođači nude ekvivalentnu tehnologiju po potencijalno nižim troškovima i sa proizvodnim kapacitetom za opslugu globalne potražnje bez ograničenja ponude. CATL-ov EnerC+ 306 kontejnerski sistem pruža specifikacije koje se poklapaju ili premašuju Tesla MegaPack sisteme implementirane u Hrvatskoj. Kapacitet od 4 MWh po 20-stopnom kontejneru, ocenjena snaga od 2.036 kW i raspon napona od 1.040 do 1.500V stvaraju fleksibilnost za različite napone priključenja mreže. Gustina energije koja premašuje 270 kWh po kvadratnom metru maksimizuje kapacitet unutar fizičkih ograničenja. Životni vek ciklusa koji premašuje 10.000 ciklusa pruža 10 do 15 godina dnevnog rada sa ciklusom sa minimalnom degradacijom kapaciteta, eliminirajući potrebu za zamenom baterije unutar tipičnih perioda finansiranja projekta.
Sigurnosne karakteristike su sveobuhvatne. Četvorostepeno gašenje požara uključuje aerosol za gašenje požara na nivou baterije, sisteme vodene magle na nivou kontejnera, spoljne priključke za gašenje požara i termalno praćenje sa automatskim protokolima gašenja. Tečno hlađenje za upravljanje temperaturom održava optimalne radne temperature širom ćelija, sprečavajući vruće tačke koje ubrzavaju degradaciju i stvaraju sigurnosne rizike. Raspon radnih temperatura od negativnih 25°C do pozitivnih 55°C prilagođava se kontinentalnoj klimi Republike Srpske bez potrebe za grejanim ograđenjima koja dodaju troškove i konzumiraju energiju.
BYD-ov Haohan DC sistem baterija predstavlja najnoviju generaciju skladištenja mrežnog obima sa čak većom gustinom energije. Kapacitet od 14,5 MWh po kontejneru DC strane, više od tri puta CATL-ov standardni kontejner, smanjuje broj kontejnera potrebnih za dati kapacitet i pojednostavljuje raspored lokacije. Gustina energije od 233 kWh po kubnom metru, 51% iznad proseka tržišta, reflektuje BYD-ovu vlasnička Blade Battery tehnologiju koja postiže veću efikasnost pakovanja nego konvencionalne cilindrične ili prizmatične ćelije. Troškovi životnog veka od 0,014 dolara po kWh uključuju sve operativne troškove, degradaciju baterije i eventualno recikliranje, pružajući predvidivu ekonomiju tokom 15-godišnjih operativnih perioda.
Za potrebe integracije obnovljive energije Republike Srpske, skladištenje baterija služi više funkcija generisanja prihoda izvan jednostavne energetske arbitraže. Stabilizacija mreže i regulacija frekvencije pružaju najpozdanije tokove prihoda. Operatori prenosnog sistema plaćaju za usluge odgovora frekvencije koje održavaju frekvenciju mreže na 50 Hz uprkos kontinuiranim fluktuacijama u proizvodnji i potražnji. Baterijski sistemi reaguju u milisekundama, daleko brže od termalnih generatora koji zahtevaju minute da prilagode izlaz, čineći baterije premium resursima za regulaciju frekvencije. Isplate se obično kreću od 10.000 do 40.000 evra po MW godišnje zavisno od dizajna tržišta i nivoa konkurencije.
Upravljanje vršnom potražnjom smanjuje potrebu za skupom proizvodnjom vršnog kapaciteta i odlaže nadgradnje prenosa i distribucije. Pražnjenjem tokom top 100 do 200 sati godišnje vršne potražnje, baterije smanjuju vršno opterećenje sistema i povezane kapacitetne troškove. Na tržištima sa plaćanjima kapaciteta ili naplata vršne potražnje, ovo stvara tokove prihoda od 30.000 do 100.000 dolara po MW godišnje. Integracija promenljivih obnovljivih izvora omogućava veću penetraciju intermitentnih sunca i vetra bez zabrinutosti o stabilnosti mreže. Kako se povećava kapacitet obnovljive energije, ova usluga integracije postaje vrednija, sa operatorima voljnim da plaćaju premije za skladištenje koje omogućava dodatne priključke obnovljive energije.
Sposobnost da se reše događaji negativnog formiranja cena stvara prilike za arbitražu koje će se povećavati po vrednosti kako raste evropski kapacitet obnovljive energije. Negativne cene se javljaju kada proizvodnja obnovljive energije premašuje potražnju i operatori mreže moraju platiti generatore da smanje izlaz ili potrošače da povećaju potrošnju. Baterijski sistemi se pune tokom ovih perioda, efektivno dobijajući plaćeno da skladište energiju, zatim prazne tokom perioda pozitivnih cena sati kasnije. Sa cenovnim rasponima koji povremeno premašuju 500 evra po MWh između negativnih i pozitivnih perioda formiranja cena, pojedinačni arbitražni ciklusi mogu generisati prihod koji premašuje dnevni kapitalni trošak baterijskog sistema.
Ekonomska analiza za solarni sistem od 100 MW plus skladištenje od 50 MW / 200 MWh ukazuje na ukupne projektne troškove od 80 do 125 miliona dolara, kombinujući 30 do 45 miliona dolara za solarnu energiju i 50 do 80 miliona dolara za skladištenje po kineskim proizvodnim troškovima. Godišnja proizvodnja dostigla bi približno 150 do 180 GWh iz solarne komponente, sa ciklusom skladištenja 300 do 400 puta godišnje na osnovu prilika za arbitražu i usluga regulacije frekvencije. Po veleprodajnim cenama električne energije od 40 do 60 dolara po MWh, sama solarna proizvodnja pruža 6 do 10,8 miliona dolara godišnjeg prihoda. Skladištenje dodaje 3 do 8 miliona dolara godišnje iz energetske arbitraže, plaćanja regulacije frekvencije i vrednosti kapaciteta, stvarajući ukupan sistemski prihod od 9 do 18,8 miliona dolara godišnje.
Periodi povrata od 7 do 12 godina bez razmatranja izbegnutih troškova usklađivanja sa ekološkim propisima ili koristi od formiranja cena ugljika demonstriraju komercijalnu isplativost po trenutnim troškovima tehnologije. Kako troškovi baterija nastavljaju da padaju ka 70 do 80 dolara po kWh projektovanim za 2030. godinu, periodi povrata će se kompresovati na 5 do 8 godina dok pružaju 15 do 20 godina suštinski čiste dobiti nakon oporavka kapitala s obzirom na minimalne operativne troškove. Modularna priroda baterijskih sistema omogućava postepenu implementaciju. Početak sa pilot instalacijama od 25 do 50 MWh dokazuje tehničke performanse, uspostavlja regulatorne okvire za kompenzaciju usluge balansiranja i generiše operativno iskustvo pre skaliranja na stotine megavat-sati.
4.3 Modernizacija mreže: Tehnologije pametne mreže i nadgradnje prenosa
Solarni paneli i baterije pružaju proizvodnju i skladištenje, ali tehnologije modernizacije mreže omogućavaju njihovu efikasnu integraciju u postojeću infrastrukturu Republike Srpske bez kompromitovanja pouzdanosti ili kvaliteta snage. Kineske kompanije vode u ultra-visokonaponskoj prenosnoj tehnologiji, sa State Grid Corporation of China koja je investirala 250 milijardi dolara u nadgradnje mreže od 2011. do 2020. godine, uključujući 45 milijardi dolara u infrastrukturu pametne mreže i preko 40.000 km UHV prenosnih linija. Dok geografija Republike Srpske ne zahteva ekstremne nivoe napona, osnovna tehnološka platforma pruža napredne sposobnosti upravljanja mrežom primenljive na nižim naponima.
Kineski proizvođači kao što je Hexing Electrical Co., sa sedištem u Hangzhou-u, rade u 110+ zemalja sa dokazanim evidencijama u Bangladešu, Pakistanu i Mjanmaru, regionima sa sličnim razvojnim izazovima Republici Srpskoj u pogledu ograničenja finansiranja modernizacije mreže i ograničenih tehničkih resursa. Hexing pruža integrisane sisteme pametnih brojila sa dvosmerno komunikacijom koja omogućava formiranje cena u zavisnosti od vremena korišćenja i udaljeno isključivanje, opremu za distribuciju energije uključujući prekidače i regulatore napona sa mogućnostima daljinskog upravljanja, rešenja mikrosmreže koja omogućavaju izolovani rad tokom poremećaja mreže i sisteme za upravljanje energijom posebno dizajnirane za integraciju obnovljive energije sa prognozom proizvodnje i mogućnostima odgovora na potražnju.
CLOU Electronics iz Shenzhen-a nudi naprednu infrastrukturu merenja sposobnu da daljinski čita stotine hiljada brojila, sisteme automatizacije distribucije koji automatski detektuju i izoluju greške dok rekonfigurišu da vrate uslugu i sisteme merenja energije optimizovane za dvosmerne tokove snage koji se javljaju kada distribuirana proizvodnja premašuje lokalnu potražnju. Ovi sistemi, standardni u domaćim kineskim implementacijama, dostupni su za izvoz po konkurentnim cenama sa tehničkom podrškom, programima obuke i dostupnošću rezervnih delova koji osiguravaju dugoročni operativni uspeh.
Komponente pametne mreže kritične za visoku penetraciju obnovljive energije uključuju nekoliko integriranih sistema. Napredna infrastruktura merenja sa dvosmerno komunikacijom omogućava praćenje u realnom vremenu obrazaca potrošnje, daljinsko očitavanje brojila koje smanjuje operativne troškove, formiranje cena u zavisnosti od vremena korišćenja koje pomera potražnju ka periodima visoke proizvodnje obnovljive energije i detekciju prekida koji identifikuje probleme pre nego što ih kupci prijave. Automatizacija distribucije sa automatskom detekcijom greške koristi senzore širom distributivne mreže da identifikuje probleme odmah, sposobnosti samoisceljenja automatski rekonfigurišu krugove da vrate uslugu nezahvaćenim kupcima, regulacija napona održava kvalitet snage uprkos promenljivoj solarnoj proizvodnji i daljinska kontrola smanjuje potrebu za vozilima za rad prekidača i opreme.
AI-pogonjeni sistemi za upravljanje energijom sa prognozom obnovljive energije predviđaju solarnu i vetrenu proizvodnju 1 do 48 sati unapred koristeći vremenske prognoze i podatke o istorijskim performansama, optimizuju punjenje i pražnjenje baterija da maksimiziraju prihod i podršku mreže, koordinišu distribuirane resurse uključujući krovnu solarnu energiju, baterije i fleksibilnu potražnju i pružaju operatorima podršku u odlučivanju za posvećivanje jedinica i otpremu. SCADA sistemi za vizuelizaciju mreže u realnom vremenu prikazuju status celokupne mreže na ekranima operatora, omogućavaju daljinsku kontrolu trafostanica, prekidača i proizvodnih objekata, skladište istorijske podatke za analizu i planiranje i integrišu se sa tržišnim sistemima za formiranje cena u realnom vremenu i obračune.
Praktična implementacija treba da sledi postupan pristup koji usklađuje investicije sa trenutnim potrebama dok stvara osnovu za dugoročnu ekspanziju. Neposredni prioriteti za 2025. do 2026. godine uključuju implementaciju pametnih brojila u oblastima sa planiranim priključenjima obnovljive energije, uspostavljanje praćenja pre nego što proizvodnja pređe online. Osnovni sistemi praćenja mreže instaliraju senzore na ključnim trafostanicama i duž glavnih fidera da uspostave podatke o osnovnim performansama i identifikuju prioritete za nadgradnju. Pilot mikromreže integrišu solarnu energiju, skladištenje i pametne kontrole u jednom gradu ili industrijskoj oblasti, demonstrirajući koristi i rafiniraju pristupe implementacije pre šire implementacije.
Srednjoročne nadgradnje od 2027. do 2029. godine dodale bi sisteme za automatizaciju distribucije za sposobnosti samoisceljenja, smanjujući trajanje prekida i poboljšavajući metrike pouzdanosti. Napredni sistemi za upravljanje energijom sa AI prognozom optimizuju rastuće portfolije obnovljive energije, osiguravajući maksimalnu ekonomsku vrednost od instaliranog kapaciteta. Ojačanje prenosa na glavnim tačkama ubrizgavanja obnovljive energije sprečava uska grla koja bi ograničila proizvodnju i izgubila investiciju. Ove nadgradnje, koordinirane sa dodavanjima kapaciteta obnovljive energije, osiguravaju da svaki megavat solarne ili vetrene energije instaliran može isporučiti svoj puni izlaz do centara opterećenja bez ograničenja prenosa.
Dugoročni razvoj nakon 2030. godine dovršava punu implementaciju pametne mreže širom Republike Srpske, stvarajući modernu, otpornu mrežu uporedivu sa sistemima zapadne Evrope. Integracija vozila u mrežu kako usvajanje električnih vozila raste pruža kapacitet distribuiranog skladištenja koji dopunjuje baterije komunalnog obima. Regionalna koordinacija mreže sa susedima poboljšava pouzdanost kroz međusobnu podršku, omogućava veće oblasti balansiranja koje smanjuju zahteve rezerve i stvara prilike za trgovinu električnom energijom na osnovu obrazaca proizvodnje obnovljive energije koji se razlikuju širom regiona.
Zahtev investicije u modernizaciju mreže je znatan ali upravlјiv unutar sposobnosti javnih investicija Republike Srpske. Procene Svetske banke ukazuju da Bosni i Hercegovini treba preko 6 milijardi dolara za sveobuhvatnu modernizaciju, produženje životnog veka postojećih objekata i novu proizvodnju, ali ova cifra pokriva celu zemlju i uključuje nadgradnje termoelektrana koje verovatno neće se odvijati s obzirom na EU ekološke zahteve. Za Republiku Srpsku specifično, ciljana investicija u nadgradnje prenosa fokusirane na tačke integracije obnovljive energije, komponente pametne mreže prioritizirajući sposobnosti praćenja i kontrole i infrastrukturu integracije obnovljive energije uključujući trafostanice na solarnim farmama i vetroparkovima verovatno bi zahtevala 200 do 400 miliona dolara tokom 5 do 7 godina.
Ova investicija, iako značajna, je daleko manja od alternative nastavka rada termoelektrana na ugalj koje nisu u skladu sa propisima pod sve strožijim EU propisima i formiranjem cena ugljika. 85 miliona evra potrošenih na opremu za desulfurizaciju u Ugljevi koja radi nekonzistentno demonstrira da investicije u usklađivanje sa ekološkim propisima u zastarele termoelektrane na ugalj možda neće isporučiti namenjene rezultate. U međuvremenu, investicije u modernizaciju mreže pružaju koristi širom svih izvora proizvodnje, poboljšavaju pouzdanost i kvalitet snage za potrošače i industriju i stvaraju platformu za nastavljen tehnološki razvoj kako digitalizacija transformiše sektor električne energije.
4.4 Put implementacije: Regulatorni okvir, finansiranje i razvoj radne snage
Republika Srpska poseduje pravni okvir, projekti i pristup finansiranju da izvrši brzu implementaciju obnovljive energije, ali uspeh zahteva koordiniranu akciju širom regulatornih, tehničkih i komercijalnih dimenzija. Regulatorna osnova je uspostavljena kroz Zakon o obnovljivim izvorima energije iz marta 2022. godine koji se harmonizuje sa EU Direktivom 2018/2001/EC (Business Srpska, 2024). Ovaj zakon stvara podršku feed-in tarife za male elektrane, obično one ispod kapaciteta od 150 kW, pružajući predvidivu dobit kroz fiksne cene. Za velike instalacije, aukcijski mehanizmi premija uspostavljaju tržišno bazirano formiranje cena dok pružaju izvesnost prihoda kroz ugovore za razlike koji štite investitore od volatilnosti veleprodajnih cena.
Odredbe o samopotrošnji i okviri energetskih zajednica su operativni, omogućavajući nove poslovne modele van tradicionalne proizvodnje komunalnog obima. Net metering za objekte do 10,8 kW omogućava malim instalacijama da nadoknade potrošnju, sa viškom proizvodnje kreditiranom po maloprodajnim stopama. Net billing za sisteme od 10,8 do 50 kW pruža kompenzaciju za višak proizvodnje po veleprodajnim stopama dok se konzumira po maloprodajnim stopama, stvarajući ekonomske podsticaje za optimalno dimenzioniranje. Regulator RS odobrio je registar garancija porekla u 2024. godini, omogućavajući praćenje i trgovinu obnovljive energije koja podržava korporativnu nabavku obnovljive energije i zelene proizvode električne energije za potrošače.
Uprkos ovom okviru, regulatorni jazi ostaju koji bi mogli usporiti implementaciju. Mehanizmi kompenzacije skladištenja baterija treba razjašnjenje u pogledu kako sistemi skladištenja učestvuju u tržištima balansiranja, kapacitetnim tržištima i energetskoj arbitraži. Jasna pravila o vremenskim rokovima priključenja, tehničkim zahtevima i alokaciji troškova sprečavaju odlaganja i sporove koji su mučili projekte obnovljive energije u drugim jurisdikcijama. Procesi izdavanja dozvola za zaštitu životne sredine za solarne farme treba pojednostavljenje, sa jasnim vremenskim rokovima i definiranim kriterijumima odobrenja koji izbegavaju ponovljena poništenja dozvola koja su zaustavila projekat Ugljevik 3 na ugalj.
Neposredni prioriteti za 2025. do 2026. godine treba da uspostave pilot projekte demonstrirajući tehničku i komercijalnu isplativost dok rafiniraju regulatorne pristupe. Solarna instalacija komunalnog obima od 50 do 100 MW koristeći JinkoSolar ili Trina Solar N-tip TOPCon panele može biti ponuđena, ugovorena i operativna u roku od 12 do 18 meseci. Izbor lokacije treba da prioritizuje lokacije sa jakim solarnim resursima, dobrim pristupom prenosu, dostupnim zemljištem sa voljnim prodavcima i minimalnim osetljivostima na zaštitu životne sredine koje bi mogle usporiti izdavanje dozvola. Konkurentno nadmetanje osigurava najbolje cene dok uspostavlja očekivanja tržišta za buduće projekte.
Paralelni razvoj sistema skladištenja baterija LFP od 25 do 50 MWh od CATL-a ili BYD-a, bilo ko-lociranog sa solarnom energijom ili strateški pozicioniranog za podršku mreže, demonstrira koristi skladištenja operatorima mreže i tvorcima politike dok uspostavlja regulatorne okvire za kompenzaciju usluge balansiranja. Ko-lokacija sa solarnom energijom pruža operativnu jednostavnost i potencijalno smanjuje troškove priključenja, dok samostalno skladištenje pozicionirano blizu centara opterećenja ili ograničenja prenosa može pružiti više vrednosti mreže. Oba pristupa treba evaluirati na osnovu studija planiranja prenosa i tržišne analize.
Tehnička priprema zahteva studije uticaja mreže identifikujući optimalne tačke ubrizgavanja obnovljive energije, potrebe za ojačanjem prenosa da spreči uska grla, postavljanje skladištenja za maksimalnu korist mreže balansirajući geografsku raznolikost sa koncentracijom za ekonomije obima i nadgradnje šema zaštite osiguravajući da se proizvodnja obnovljive energije integriše bezbedno bez stvaranja novih rizika pouzdanosti. Operator prenosnog sistema treba odmah da se angažuje sa kineskim pružaocima tehnologije mreže kao što su Hexing Electrical ili State Grid Corporation za tehničko konsultovanje o planiranju integracije obnovljive energije, učeći iz kineskog iskustva integrisanja stotina gigavata promenljive proizvodnje obnovljive energije.
Pilot pametnih brojila u oblastima razvoja obnovljive energije uspostavljaju infrastrukturu praćenja pre nego što projekti pređu online, izbegavajući post-hoc izazove integracije i omogućavajući bolje razumevanje kako distribuirana proizvodnja utiče na distributivne mreže. Početak sa 10.000 do 50.000 brojila u ciljanim oblastima pruža upravljivu pilot skalu dok generiše korisne podatke. Integracija sa sistemima naplate i sistemima za informacije o kupcima osigurava da investicije u pametna brojila isporuče operativne koristi van integracije obnovljive energije.
Komercijalna struktura treba da iskoristi dokazane modele iz regionalnih precedenata dok se prilagođava specifičnim okolnostima Republike Srpske. Međuvladini okvirni sporazumi između Republike Srpske i Kine uspostavljaju politički angažman na najvišim nivoima i olakšavaju finansiranje Export-Import banke po povoljnim uslovima. Ovi sporazumi, uobičajeni u projektima Inicijative pojas i put, pružaju osiguranje kineskim proizvođačima i bankama dok stvaraju odgovornost za izvršenje projekta na obe strane.
Ugovori o kupoprodaji energije sa uslovima od 15 do 20 godina sa fiksnom cenom pružaju izvesnost prihoda za investitore dok štite potrošače električne energije Republike Srpske od volatilnosti cena fosilnih goriva. Ugovori u rasponu od 35 do 50 dolara po MWh za solarnu proizvodnju balansiraju zahteve za povrat investitora sa pristupačnošću za potrošače, posebno u poređenju sa troškovima proizvodnje iz uglja od 50 do 100 dolara po MWh uključujući gorivo, operacije, usklađivanje sa emisijama i formiranje cena ugljika. Indeksiranje inflacije povezano sa indeksima opreme umesto cena goriva održava realne povrate za investitore dok izbegava rizike potrošnje koje su stvorene klauzulama eskalacije cena goriva u ugovorima termalne energije.
Garancije performansi od kineskih proizvođača vezane za isporuku energije umesto samo nabavke opreme usklađuju podsticaje za dugoročni uspeh. Garancije da paneli isporučuju 90% ocenjenog kapaciteta nakon 10 godina i 80% nakon 25 godina štite Republiku Srpsku od prevremene degradacije. Garancije dostupnosti za baterijske sisteme osiguravaju da kapacitet skladištenja ostaje dostupan kada je potreban za podršku mreže i generisanje prihoda. Ove garancije, standardne u kineskim izvoznim ugovorima, prenose rizik performansi od kupaca na proizvođače koji imaju superiornu sposobnost da ga upravljaju kroz kontrolu kvaliteta i optimizaciju dizajna.
Mehanizmi finansiranja iz kineskih izvora značajno poboljšavaju ekonomiju projekta u poređenju sa finansiranjem komercijalnih banaka. Export-Import banka Kine i China Development Bank su finansirale više balkanskih energetskih projekata po povoljnim uslovima, obično 2% do 4% kamatne stope tokom 15 do 20 godina sa periodima milosti od 2 do 3 godine koji omogućavaju projektima da dostignu punu operaciju pre početka otplata glavnice. China Development Bank je pružila 350 miliona evra za termoelektranu Stanari na ugalj po uslovima nedostupnim od zapadnih institucija (Euracoal, 2024). Slični ili bolji uslovi trebalo bi biti dostižni za projekte obnovljive energije usklađene sa globalnim klimatskim ciljevima i kineskim političkim prioritetima promovisanja izvoza obnovljive energije.
EU finansiranje dopunjuje kineske izvore. EU Fond za modernizaciju obezbedio je 30% projekta skladištenja baterija Hrvatske Šibenik, 19,8 miliona evra od ukupno 60 do 70 miliona evra troškova. Republika Srpska, kao deo kandidata za EU Bosne i Hercegovine, može pristupiti sličnom finansiranju za projekte energetske tranzicije. Evropska banka za obnovu i razvoj uspostavila je kreditne linije obnovljive energije u više balkanskih zemalja sa kamatnim stopama od 3% do 5% i rokom od 10 do 15 godina. Kombinovanje kineskog finansiranja dobavljača za opremu sa EBRD finansiranjem za meke troškove i integraciju mreže stvara diversifikovane izvore finansiranja koji smanjuju politički rizik i demonstriraju multilateralnu podršku.
Razvoj radne snage mora odmah početi da izbegne uska grla koja usporavaju izvršenje projekta i povećavaju troškove kroz uvezeni rad. Kineski proizvođači pružaju sveobuhvatne programe obuke uključujući obuku na licu mesta tokom instalacije gde kineski tehničari rade zajedno sa lokalnim radnicima, fabričku obuku u Kini obično traje 2 do 4 nedelje za napredne tehničke uloge i stalnu tehničku podršku kroz vruće linije i periodične posete lokaciji. Međutim, Republika Srpska treba da uspostavi lokalne centre za obuku u partnerstvu sa stručnim školama da stvori samoodrživo stručno znanje nezavisno od stranih dobavljača.
Vremenski okviri obuke su upravlјivi. Osnovni fotonaponski tehničari sposobni za instalaciju, osnovno rešavanje problema i rutinsko održavanje zahtevaju 2 do 3 meseca kombinovane učioničke i praktične obuke. Operatori baterijskih sistema treba 1 do 2 meseca da razumeju kontrolne sisteme, sigurnosne protokole i operativnu optimizaciju. Napredna obuka održavanja koja pokriva popravku invertera, električno rešavanje problema i analizu performansi sistema je dostižna za 6 do 12 meseci. Ovaj vremenski okvir obuke se usklađuje sa rasporedima izgradnje projekta, što znači da razvoj radne snage i implementacija projekta mogu napredovati paralelno.
Svaki solarni projekat od 100 MW stvara značajno zapošljavanje. Zapošljavanje u fazi izgradnje dostiže 80 do 100 direktnih poslova tokom perioda izgradnje od 6 do 9 meseci, sa dodatnim indirektnim zapošljavanjem u logistici, obezbeđenju i uslugama podrške. Stalne operativne pozicije ukupno 15 do 20 uključujući menadžere operacija, tehničare za održavanje, administrativno osoblje i osoblje obezbeđenja. Za planiranu implementaciju solarne energije Republike Srpske od 250 MW u bliskoj budućnosti, ovo se prevodi u 200 do 250 poslova u izgradnji i 40 do 50 stalnih pozicija, skromni ali značajni doprinosi zapošljavanju u ruralnim oblastima gde će mnogi projekti biti smešteni.
4.5 Analiza ekonomskog uticaja i strateške koristi
Finansijski slučaj za kinesku tehnologiju obnovljive energije u Republici Srpskoj počiva na tri stuba: dramatično niži kapitalni troškovi u poređenju sa alternativama, minimalni operativni troškovi koji stvaraju dugoročnu izvesnost cena i strateške koristi uključujući smanjenu zavisnost od uvoza, poboljšane izglede za integraciju u EU i poboljšane ekološke rezultate. Kapitalni izdaci za solarnu energiju komunalnog obima pali su na 0,30 do 0,45 dolara po vatu za instalacije pod ključ, kao što je prethodno detaljno opisano. Ova struktura troškova čini solarnu farmu od 100 MW dostižnom za 30 do 45 miliona dolara ukupne investicije, uključujući sve komponente i meke troškove.
Za poređenje, trošak retrofitovanja postojećih termoelektrana na ugalj modernim kontrolama emisija ilustruje ekonomsku neodrživost nastavka zavisnosti od uglja. Oprema za desulfurizaciju Ugljevika od 85 miliona evra, koja radi nekonzistentno zbog ekonomskog tereta, približava se ili premašuje troškove novog kapaciteta obnovljive energije bez rešavanja fundamentalne ekonomije zastarелих termalnih sredstava (Euracoal, 2024). Ova oprema tretira samo emisije sumpordioksida, ostavljajući azotne okside i čestice nekontrolisane. Puna usklađenost sa standardima Energetske zajednice zahtevala bi dodatnu selektivnu katalitičku redukciju za kontrolu NOx i baghouse filtere za čestice, potencijalno udvostručujući trošak retrofita na 150 do 170 miliona evra za kapacitet od 300 MW, ili 0,55 do 0,62 dolara po vatu, više od novog solarnog kapaciteta.
Dodavanje skladištenja baterija povećava sistemske troškove ali dramatično poboljšava vrednost propoziciju. Solarni sistem od 100 MW plus skladištenje od 50 MW / 200 MWh zahteva ukupnu investiciju od 80 do 125 miliona dolara, ili 0,80 do 1,25 dolara po vatu. Ovaj kombinovani sistem pruža čvrst kapacitet, energiju koja se može otpremiti na zahtev, umesto intermitentne proizvodnje, fundamentalno menjajući vrednost propoziciju za operatore mreže i kupce energije. Sposobnost da se isporuči snaga tokom večernje vršne potražnje perioda kada je solarna proizvodnja nula ili da pruži usluge regulacije frekvencije u milisekundnom vremenu odgovora stvara vrednost daleko premaшujući jednostavnu proizvodnju energije.
Poređenje leveliziranih troškova energije otkriva oštru ekonomsku realnost. Solarna energija komunalnog obima postiže 20 do 40 dolara po MWh LCOE u 2025. godini sa nula kontinuiranih troškova goriva, bez zahteva za usklađivanje sa emisijama i minimalnim operativnim troškovima. Energija iz uglja zahteva 50 do 100 dolara po MWh LCOE sa volatilnim troškovima goriva, izlaganjem formiranju cena ugljika koje bi moglo dodati 30 do 60 dolara po MWh po trenutnim EU cenama ugljika, troškovima usklađivanja sa emisijama koji rastu tokom vremena kako se standardi pooštravaju i troškovima prečišćavanja vode. Prirodni gas se kreće 40 do 80 dolara po MWh sa sličnim rizikom cene goriva i zavisnošću od uvoza posebno problematičnom za Republiku Srpsku, koja se oslanja na jedan gasovod kroz Srbiju od Gazproma stvarajući geopolitičku ranjivost.
Analiza povrata investicije demonstrira komercijalnu isplativost pod konzervativnim pretpostavkama. Tipični solarni projekti postižu 10% do 20% ROI sa periodima povrata od 7 do 12 godina, praćeni sa 15 do 20 godina suštinski čiste dobiti s obzirom na minimalne O&M troškove od 0,001 do 0,003 dolara po kWh i nula troškova goriva. Solarna farma od 20 akera sa kapacitetom od 1,5 MW koja proizvodi 2,8 miliona kWh godišnje po ceni ugovora o kupoprodaji energije od 0,04 dolara po kWh proizvodi 112.000 dolara godišnjih prihoda, postižući povrat za 11 godina i generišući preko 1,8 miliona dolara dobiti tokom 25-godišnjeg operativnog perioda.
Za ugovoreni kapacitet obnovljive energije Republike Srpske od 2.200 MW po procenjenim troškovima od 2,81 milijarde evra ili 3 milijarde dolara, godišnja proizvodnja dostigla bi približno 3.500 do 4.000 GWh (Business Srpska, 2024). Ovaj obim proizvodnje je uporediv sa ukupnom trenutnom domaćom potrošnjom Republike Srpske od 3.500 GWh godišnje (Wikipedia, 2025), što znači da bi puna implementacija omogućila energetsku samodovolјnost. Po veleprodajnim cenama od 0,04 do 0,06 dolara po kWh, ovo predstavlja 140 do 240 miliona dolara godišnjeg prihoda, pružajući periode povrata od 10 do 15 godina čak i bez razmatranja izbegnutih troškova rada termoelektrana na ugalj, opreme za usklađivanje sa emisijama, uvoza goriva i odlaganja pepela.
Ekonomski slučaj se dodatno jača kada se uzmu u obzir EU porezi na granice ugljika. Mehanizam prilagođavanja granica ugljika će direktno uticati na trenutnu strategiju Republike Srpske izvoza približno 35% proizvodnje ako ta snaga dolazi iz izvora uglja koji nisu u skladu sa propisima. Po EU cenama ugljika od 60 evra po toni CO2 i proizvodnji iz uglja koja emituje približno 1 tonu CO2 po MWh, poreza na granicu ugljika bila bi 60 evra po MWh ili 65 dolara po MWh. Za 1.200 GWh godišnjeg izvoza, ovo stvara 72 miliona evra ili 78 miliona dolara godišnje obaveze poreza na ugljenik, ekvivalentno jednoj četvrtini ukupnih potreba Republike Srpske za investicijama u obnovljivu energiju tokom 5 do 7 godina. Izbegavanje ove obaveze kroz implementaciju obnovljive energije pruža ekonomske povrate nezavisno od prihoda od prodaje električne energije.
Strateške koristi se protežu van direktnih finansijskih povrata. Smanjena zavisnost od uvoza za energiju poboljšava bilans plaćanja i smanjuje ranjivost na strane dobavljače, posebno relevantno s obzirom na oslanjanje na ruski gas i uvezeni ugalj tokom prekida snabdevanja. Poboljšani izgledi za integraciju u EU rezultiraju iz demonstriranja posvećenosti ekološkim standardima i klimatskim ciljevima koji su fundamentalni zahtevi EU. Poboljšani ekološki rezultati uključujući poboljšan kvalitet vazduha i smanjene zdravstvene uticaje stvaraju koristi koje, iako teško merljive u finansijskim terminima, imaju znatnu vrednost za blagostanje stanovništva.
Uticaji zapošljavanja, iako skromni u poređenju sa ukupnim tržištem rada, pružaju koristi u ruralnim oblastima gde su ekonomske prilike ograničene. Zapošljavanje u fazi izgradnje stvara kratkoročne prihode za stotine radnika. Stalne operativne pozicije pružaju stabilno, vešto zapošljavanje koje podržava lokalne zajednice. Proizvodni potencijal postoji ako kineske kompanije uspostave montažne objekte u Republici Srpskoj da opslužuju regionalna tržišta, učeći iz precedenata u Bugarskoj i Srbiji gde su kineski proizvođači stvorili lokalne proizvodne sposobnosti.
Pozicioniranje tehnološkog liderstva moglo bi uspostaviti Republiku Srpsku kao regionalni centar obnovljive energije. Sa agresivnom implementacijom koja stvara lokalnu ekspertizu i demonstrira uspeh, entitet bi mogao postati centar za obuku i izvor konsultovanja za druge zemlje Zapadnog Balkana koje ganjaju slične tranzicije. Ovaj izvoz ekspertize generiše prihod i uticaj van prodaje električne energije, pozicionirajući Republiku Srpsku kao tehnološkog lidera umesto zaostajućeg u kritičnoj energetskoj tranziciji.
5. Zaključak: Strateški imperativ za trenutnu akciju
Republika Srpska stoji na odlučujućem trenutku u svojoj energetskoj budućnosti. Konvergencija kineskog smanjenja proizvodnih troškova, dokazanih regionalnih precedenata implementacije, dostupnih mehanizama finansiranja i rastućih pritisaka na infrastrukturu zavisnu od uglja stvaraju i hitnu neophodnost i neviđenu priliku za brzu energetsku tranziciju. Izbor pred tvorcima politike nije da li preći na obnovljivu energiju, zahtevi integracije u EU, ekonomska realnost i zastarela infrastruktura na uglju čine tranziciju neizbežnom, već da li Republika Srpska vodi transformaciju energije Zapadnog Balkana ili kasno sledi po višoj ceni sa manjom strateškom prednošću.
Kineska revolucija obnovljive energije, detaljno opisana u sekciji 3, fundamentalno je transformisala globalnu energetsku ekonomiju kroz proizvodni obim koji proizvodi 80% svetskih solarnih panela po troškovima od 0,11 dolara po vatu, skoro jednu desetinu cene od samo pre 15 godina. Ova revolucija troškova čini solarnu energiju komunalnog obima ekonomski superiornom u odnosu na ugalj čak i pre razmatranja troškova usklađivanja sa ekološkim propisima ili formiranja cena ugljika. Sistemi za skladištenje baterija od CATL-a i BYD-a pružaju sposobnosti integracije mreže neophodne za visoku penetraciju obnovljive energije po troškovima ispod 150 dolara po kWh instaliranom, omogućavajući čvrst kapacitet od intermitentnih solarnih i vetrenih resursa.
Skladišni objekat baterija Hrvatske od 60 MW / 120 MWh u Šibeniku, ispitan u sekciji 3.5, dokazuje da jugoistočna Evropa može uspešno implementirati infrastrukturu skladištenja energije svetske klase koristeći slične tehnologije. Vremenski okvir razvoja od tri godine, ukupna investicija od 60 do 70 miliona evra sa 30% EU kofinansiranjem i ponovna upotreba infrastrukture bivše industrijske lokacije pružaju model direktno primenljiv na okolnosti Republike Srpske. Uspešna integracija objekta sa hrvatskom prenosnom mrežom i pružanje usluga balansiranja demonstriraju tehničku isplativost pod balkanskim mrežnim uslovima.
Izazovi Republike Srpske, detaljno opisani u sekciji 2, stvaraju i probleme koji zahtevaju rešenja i katalizatore za odlučnu akciju. Starenju termoelektrana na ugalj koje konzistentno ne ispunjavaju EU standarde emisija uprkos 85 miliona evra u investicijama u usklađivanje suočavaju se sa neizbežnim zatvaranjem ili masivnom dodatnom investicijom u narednih 5 do 10 godina. Status kandidata za EU stvara obavezujuće obaveze da se ispune ekološki standardi i implementiraju politike energetske tranzicije. Mehanizmi prilagođavanja granica ugljika će nametnuti direktne troškove na izvoz električne energije iz uglja koji trenutno generišu prihod i podržavaju ekonomiju entiteta. Ipak Republika Srpska poseduje značajan neiskorišćen potencijal obnovljive energije i već je ugovorila 2.200 MW projekata obnovljive energije vrednih 2,81 milijardu evra, demonstrirajući političku posvećenost koja sada mora da se prevede u brzu implementaciju.
Put implementacije predložen u sekciji 4 balansira ambiciju sa pragmatizmom. Neposredni prioriteti za 2025. do 2026. godine treba da uspostave 50 do 100 MW pilot solarnog kapaciteta koristeći napredne kineske N-tip TOPCon bifacijalne panele i 25 do 50 MWh skladištenja baterija od CATL-a ili BYD-a. Ovi piloti demonstriraju tehničku isplativost, uspostavljaju regulatorne okvire, generišu operativno iskustvo i stvaraju prilike za obuku radne snage. Srednjoročno skaliranje od 2027. do 2030. godine treba da cilja 500 MW operativnog solarnog kapaciteta, 200 do 300 MWh skladištenja mrežnog obima i implementaciju pametne mreže širom glavnih tačaka integracije obnovljive energije. Ovaj obim uspostavlja Republiku Srpsku kao regionalni centar obnovljive energije umesto zaostajućeg koji se bori da ispuni minimalne zahteve EU.
Dugoročna strategija nakon 2030. godine pozicionira Republiku Srpsku da premaši 1 GW kapaciteta obnovljive energije, potencijalno uključujući proizvodnju vodonika mrežnog obima učeći iz projekata koridora vodonika Srbije. U ovom obimu, Republika Srpska prelazi sa neto izvoznika električne energije iz uglja suočenog sa porezima na granici ugljika na izvoznika čiste energije po premium cenama na tržištima Evrope ograničenim ugljenikom. Entitet postaje centar tehnologije čiste energije za Zapadni Balkan, sa ekspertizom i kapacitetom obuke koji generiše izvozne prihode van prodaje električne energije.
Prozor za strateško pozicioniranje se brzo zatvara. Srbija ganja 2,2 milijarde evra investicija u obnovljivu energiju sa kineskim partnerima ciljajući 1.500 MW vetra i 500 MW solarne energije. Hrvatska vodi u implementaciji skladištenja baterija. Bugarska je implementirala 150+ MW kineskih solarnih panela. Crna Gora i drugi susedi napreduju u svojim tranzicijama. Kako raste regionalni kapacitet obnovljive energije, prvi pokretači osvajaju prednosti u ekspertizi, pristupu finansiranju i tržišnom pozicioniranju koje kasni usvajači ne mogu lako replicirati.
Put napred zahteva koordiniranu akciju širom višestrukih dimenzija. Regulatorni okviri moraju razjasniti mehanizme kompenzacije skladištenja baterija, pojednostaviti izdavanje dozvola za zaštitu životne sredine za solarne farme i uspostaviti jasne vremenske rokove priključenja. Tehnička priprema uključuje studije uticaja mreže, planiranje ojačanja prenosa i implementaciju pametnih brojila u oblastima razvoja obnovljive energije. Komercijalna struktura treba da iskoristi međuvladine okvirne sporazume sa Kinom, ugovore o kupoprodaji energije sa uslovima od 15 do 20 godina i garancije performansi od proizvođača. Finansiranje treba da kombinuje resurse Export-Import banke Kine i China Development Bank po kamatnim stopama od 2% do 4% sa grantovima Fonda za modernizaciju EU i kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj. Razvoj radne snage mora uspostaviti lokalne centre za obuku u partnerstvu sa stručnim školama da stvore samoodrživi tehnički kapacitet.
Kineska tehnologija obnovljive energije pruža alate. Hrvatski regionalni primeri dokazuju isplativost. Projekti i pristup finansiranju Republike Srpske stvaraju priliku. Brzina izvršenja određuje da li Republika Srpska osvaja ili propušta koristi globalne energetske revolucije koju je kineska proizvodna dominacija učinila ekonomski neizbežnom. Strateški imperativ je jasan: trenutna akcija da uspostavi pilot projekte u 2025. do 2026. godine, agresivno skaliranje od 2027. do 2030. godine da dosegne 500 MW solarne energije i 300 MWh skladištenja i dugoročnu viziju nakon 2030. godine da premaši 1 GW kapaciteta obnovljive energije i uspostavi regionalno tehnološko liderstvo.
Energetska tranzicija predstavlja ne samo usklađivanje sa ekološkim propisima ili smanjenje troškova već fundamentalnu transformaciju ekonomske konkurentnosti, energetske sigurnosti i strateškog pozicioniranja Republike Srpske. Zemlje i regioni koji ovladaju tehnologijama obnovljive energije i implementiraju ih u obimu uživaće ekonomske prednosti, politički uticaj i poboljšanja kvaliteta života koje oni koji se drže fosilnih goriva ne mogu uporediti. Kinesko iskustvo demonstrira ovu realnost na nacionalnom obimu. Objekat Hrvatske u Šibeniku to dokazuje na obimu projekta. Republika Srpska sada ima priliku da to demonstrira na nivou entiteta, stvarajući model za energetsku transformaciju koji drugi regioni Zapadnog Balkana mogu slediti.
Reference
Balkan Green Energy News. (2025). Đokić: Republic of Srpska will connect 250 MW of solar in next three years. Preuzeto sa https://balkangreenenergynews.com/dokic-republic-of-srpska-will-connect-250-mw-of-solar-in-next-three-years/
Balkan Green Energy News. (2024). Serbia receives first two grid applications for battery energy storage systems. Preuzeto sa https://balkangreenenergynews.com/serbia-receives-first-two-grid-applications-for-battery-energy-storage-systems/
Blackridge Research. (2025). Top 10 Solar Panel Manufacturers in China (2025). Preuzeto sa https://www.blackridgeresearch.com/blog/latest-list-top-solar-panel-module-manufacturers-in-china
BloombergNEF. (2025). Global Cost of Renewables to Continue Falling in 2025 as China Extends Manufacturing Lead: BloombergNEF. Preuzeto sa https://about.bnef.com/insights/clean-energy/global-cost-of-renewables-to-continue-falling-in-2025-as-china-extends-manufacturing-lead-bloombergnef/
Blue Europe. (2024). China's energy projects and investments in the Balkan countries: patterns and trends of cooperation within the transition to new energy models. Preuzeto sa https://www.blue-europe.eu/analysis-en/short-analysis/chinas-energy-projects-and-investments-in-the-balkan-countries-patterns-and-trends-of-cooperation/
Business Srpska. (2024). Energetics. Preuzeto sa https://businessrpska.com/en/industries/energetics/
Carbon Brief. (2024). Analysis: China's clean-energy exports in 2024 alone will cut overseas CO2 by 1%. Preuzeto sa https://www.carbonbrief.org/analysis-chinas-clean-energy-exports-in-2024-alone-will-cut-overseas-co2-by-1/
CGTN. (2025). China's green energy revolution: Powering the future of the world. Preuzeto sa https://news.cgtn.com/news/2025-11-07/China-s-green-energy-revolution-Powering-the-future-of-the-world-1I6Ds13v5vj/p.html
Croatia Week. (2024). Croatia building first grid-connected battery storage near Šibenik. Preuzeto sa https://www.croatiaweek.com/croatia-building-first-grid-connected-battery-storage-near-sibenik/
Ember. (2025). China Energy Transition Review 2025. Preuzeto sa https://ember-energy.org/latest-insights/china-energy-transition-review-2025/
Energy Asia. (2025). China's Ascendancy in the Global Energy Revolution. Preuzeto sa https://www.officialenergyasia.com/chinas-ascendancy-in-the-global-energy-revolution/
Energydigital. (2025). Why Tesla, BYD & CATL are Making Batteries for Solar Power. Preuzeto sa https://energydigital.com/news/whats-next-for-the-solar-energy-storage-industry
Euracoal. (2024). Bosnia and Herzegovina: powering transition in Europe. Preuzeto sa https://euracoal.eu/info/country-profiles/bosnia-and-herzegovina-8/
Evlithium. (2025). CATL EnerC+ 306 4MWH Battery Energy Storage System Container. Preuzeto sa https://www.evlithium.com/energy-storage-system-solutions/catl-enerc-plus-306-bess-container.html
Global Climatescope. (2024). Climatescope 2024: Awaiting a clean energy influx. Preuzeto sa https://www.global-climatescope.org/highlights/serbia
GreentechLead. (2024). Goldwind, Envision, MingYang lead wind turbine market in 2024: Wood Mackenzie. Preuzeto sa https://greentechlead.com/wind/goldwind-envision-mingyang-lead-wind-turbine-market-in-2024-wood-mackenzie-49192
Handaconnector. (2025). Top 10 Solar Panel Manufacturers in China (2025 Latest List). Preuzeto sa https://www.handaconnector.com/top-solar-panel-manufacturers-in-china/
Hrastović Inženjering. (2024). Šibenik, 50 MW (110MWh) baterije. Preuzeto sa https://www.hrastovic-inzenjering.hr/primjena-energije/energetski-clanci/energijske-tehnologije/item/1716-sibenik-50-mw-110mwh-baterije.html
International Energy Agency. (2024). Solar PV Global Supply Chains: Executive Summary. Preuzeto sa https://www.iea.org/reports/solar-pv-global-supply-chains/executive-summary
International Trade Administration. (2024). Bosnia and Herzegovina: Energy. Preuzeto sa https://www.trade.gov/country-commercial-guides/bosnia-and-herzegovina-energy
OIE. (2024). RES SERBIA 2024 (fourth panel 24.9.): In which direction is the electricity market developing? Preuzeto sa https://oie.rs/res-serbia-2024-fourth-panel-24-9-in-which-direction-is-the-electricity-market-developing/
Pravda. (2025). China has made a revolution in clean energy, surpassing all Western countries in its production, writes the British magazine The Economist. Preuzeto sa https://news-pravda.com/world/2025/11/10/1845255.html
Rinnovabili. (2024). Wind turbine manufacturers: Goldwind, Envision, and Vestas lead the market. Preuzeto sa https://www.rinnovabili.net/business/energy/wind-turbine-manufacturers-goldwind-envision-and-vestas-lead-the-market/
The Srpska Times. (2024). The Republic of Srpska Will Have the Largest Solar Power Plant in the Region. Preuzeto sa https://thesrpskatimes.com/the-republic-of-srpska-will-have-the-largest-solar-power-plant-in-the-region/
Wikipedia. (2025). Energy in Serbia. Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/wiki/Energy_in_Serbia
Wikipedia. (2025). Solar power in China. Preuzeto sa https://en.wikipedia.org/wiki/Solar_power_in_China
Wood Mackenzie. (2025). China's solar growth sends module prices plummeting. Preuzeto sa https://www.woodmac.com/blogs/energy-pulse/chinas-solar-growth-sends-module-prices-plummeting/
